DOGODILO SE NA DANASNJI DAN

Naslov: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 01.01.10 4:06

First topic message reminder :

Dogodilo se na današnji dan - 1. januar

Nova godina je danas prvo stigla na azijsku stranu Beringovog moreuza, koji odvaja Aziju od Amerike, jer je tamo vreme 12 časova ispred griničkog vremena. Na Aljasci, međutim, koja takođe izlazi na Beringov moreuz, časovnici zaostaju 12 časova za griničkim vremenom. Tako ljudi s dve strane moreuza, dugačkog samo 86 kilometara, imaju različite dane u sedmici. Da bi zbog toga bile izbegnute razne greške u praksi, međunarodnim dogovorom uspostavljena je takozvana linija promene datuma. Ona se približno poklapa s osnovnim meridijanom. Linija prolazi između Azije i Amerike duž Beringovog moreuza i proteže se ka jugu, presecajući Tihi okean.

404. - U Rimu su održane poslednje borbe gladijatora. Gladijatori su obično bili robovi, zločinci ili najmljeni slobodni ljudi. Pre igre, prošetali bi celom arenom, pokazivali oružje onome ko je igru davao, zatim bi nastupila predigra sa tupim, a na kraju borba sa pravim oružjem. Ubijenog gladijatora mrtvonoše bi pod obrazinom Merkurija odnele u mrtvačku odaju. Pobednik bi dobio palmovu grančicu ili zlatnik kao nagradu, a ponekad i slobodu. Bilo je borbi i sa zverima. Zveri su dražene ili jedna na drugu ili na naoružane gladijatore.

1502. - Portugalski moreplovci iskrcali su se u zalivu Guanabara u Brazilu i, misleći da su na ušću reke, toj reci dali ime reka Januara, tj. Rio de Ženeiro.

1700. - Protestantska zapadna Evropa (izuzev Engleske) usvojila je Gregorijanski kalendar.

1801. - Irska i Velika Britanija (Engleska i Škotska) formirale su Ujedinjeno Kraljevstvo.

1808. - Američki kongres zabranio je uvoz robova.

1880. - U Srbiji su uvedene obavezne metarske mere i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja. Merna jedinica za dužinu postao je metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre.

1915. - Rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnuti pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koji je pisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U Narodnooslobodilačkom ratu učestvovao je od 1941. Počeo je da piše kao đak Učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata objavio je zbirke pripovedaka "Pod Grmečom", "Borci i bjegunci" i "Planinci". Njegova prozna dela prožeta su lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: "Bojna lira pionira", "Put u vedrinu", priče "U svetu leptirova i medveda", "Bosonogo đetinjstvo", zbirke pesama "Ognjeno rađanje domovine", "Ratnikovo proljeće". Poslednjom zbirkom pripovedaka, "Bašta sljezove boje", za koju je dobio Njegoševu nagradu, vedri, čak vetropirasti Ćopić, kako su ga mnogi doživljavali, predstavio se kao pisac izuzetne misaonosti i stila, ali i kao razočarani čovek obuzet melahnolijom i sumornim slutnjama, posebno u uvodu knjige u kojem piše o strepnji od "crnih konjanika" - ubica španskog pesnika Garsije Federika Lorke (Federico Garcia Lorca). To kao da je nagovestilo njegovo samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani "Prolom", "Gluvi barut", "Ne tuguj, bronzana stražo", "Osma ofanziva", zbirke pripovedaka "Rosa na bajonetima", "Surova škola", "Doživljaji Nikoletine Bursaća".

1863. - Rođen je Pjer de Kuberten, idejni i organizacioni tvorac prvih savremenih olimpijskih igara po ugledu na stare grčke olimpijade. Njegovim nastojanjem, organizovane su Prve olimpijske igre Atini 1896. godine.

1946. - Mokli (Mauchly) i Ekert (Eckert) završili su prvi američki kompjuter pod nazivom ENIAC.

1993. - Čehoslovačka se raspala na Češku i Slovačku.

1999. - Švedska je usvojila zakon koji krivičnim delom smatra kupovinu, ali ne i prodaju, seksualnih usluga, čime je ulična prostitucija u Stokholmu smanjena za više od dve trećine.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 26.01.10 10:11

Na današnji dan, 26. januar

1500. Španski moreplovac Visente Janjes Pinson otkrio je Brazil.

1531. Snažan zemljotres pogodio je Portugal, glavni grad, Lisabon, potpuno je razoren, a poginulo je više od 30.000 ljudi.

1699. Potpisan je Karlovački mir, kojim je posle 16 godina okončan rat između Turske i Svete alijanse. Sporazumom koji su u Sremskim Karlovcima s Turskom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržali Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila srednju Dalmaciju, Boku Kotorsku do Risna i Moreju.

1788. Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu robijaša, uplovili su u zaliv Botani Bej (Sidnej) u Australiji, gde su osnovali koloniju.

1823. Umro je engleski lekar Edvard Džener, koji je 1796. pronašao vakcinu protiv velikih boginja.

1885. Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule zauzeli su Kartum i pogubili engleskog generala Čarlsa Gordona. Britanci su ponovo preuzeli vlast 1898, a Sudan je ostao pod britanskom vlašću do 1. januara 1956.

1891. Umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. je izumeo četvorotaktni motor s unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor".

1905. Kod Pretorije, u Južnoj Africi, pronađen je najveći dijamant na svetu "Kalinan". U sirovom stanju on je težio 622 grama i imao je 3.106 karata.

1930. Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije, započeo je marš kroz Indiju zbog poreza na so. "Marš soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti.

1934. Potpisan je desetogodišnji nemačko-poljski pakt o nenapadanju, koji je Hitler prekršio napadom na Poljsku 1. septembra 1939.

1935. Izašao je prvi broj beogradskog nedeljnika "Nedeljne informativne novine" (NIN).

1942. Prve trupe SAD u Drugom svetskom ratu stigle su u Evropu, u Severnu Irsku, a u borbe na evropskom ratištu uključile su se 1943. napadom na Italiju.

1947. U avionskoj nesreći u Danskoj poginuo je švedski prestolonaslednik Gustav Adolf (40). Bez oca je ostalo petoro dece, među kojima i sadašnji kralj Švedske Karl Gustav XVI.

1950. Indija je formalno proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.

1965. Hindi je postao zvanični jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje, gde stanovništvo govori drugim jezicima, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski.

1972. Iznad Čehoslovačke je, posle eksplozije podmetnute bombe, pao avion JAT-a "DC-9" na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo je 26 putnika i članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović.

1990. Umrla je američka filmska glumica Ava Gardner i holivudska zvezda pedesetih godina. Snimila je oko 60 filmova, od kojih su najpoznatiji "Bosonoga kontesa", "Mambo", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa".

1993. Književnik Vaclav Havel izabran je za predsednika nove Češke Republike, nakon raspada čehoslovačke federacije.

1994. Rumunija je, kao prva zemlja bivši hladnoratovski protivnik NATO-a, potpisala dokument "Partnerstvo za mir" tog vojnog saveza.

1996. Senat SAD je odobrio sporazum START-2 o smanjivanju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa.

2000. Međunarodni sud za ratne zločine doneo je konačnu presudu bosanskom Srbinu Dušku Tadiću (44) u postupku koji je trajao skoro četiri godine. Prvi čovek kojem je suđeno za zločine počinjene tokom bosanskog rata (1992-95) osuđen je na 20 godina zatvora.

2001. U zemljotresu jačine 7,7 stepeni Rihterove skale u zapadnoj Indiji poginulo je oko 18.000 ljudi.

2003. Sletanjem u Šangaj, obavljen je prvi komercijalni let tajvanske aviokompanije u Kinu, nakon više od 50 godina.

2005. U stampedu i požaru koji je nastao tokom hodočašća kod hrama boginje Mandre Devi, u blizini sela Vai, na zapadu Indije, poginulo je 258 hinduističkih hodočasnika, uključujući žene i decu.
__________________

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 27.01.10 10:16

Na današnji dan, 27. januar

1235. U Trnovu, u Bugarskoj umro je Sava Nemanjić (Sveti Sava), utemeljivač Srpske pravoslavne crkve, države i školstva. Godine 1219. izdejstvovao je autokefalnost SPC, a njegova dela "Nomokanon" (1220) i "Sinodik pravoslavlja" (1221) postali su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti. Njegovom zaslugom osnovani su književni i školski centri u manastirima. Mošti Svetog Save prebačene su i sahranjene u maju 1237. u manastiru Mileševa, a za vreme Otomanskog carstva Turci su ih izvadili i 1594. spalili na Vračaru u Beogradu.

1822. Na skupštini u Epidauru grčki ustanici proglasili su nezavisnost Grčke, koju je Turska priznala 1829.

1859. Rođen je nemački car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert. Na presto je stupio 1888, a 1918. je, posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu, primoran da abdicira. Pobegao je u Holandiju, koja je odbila da ga izruči saveznicima radi suđenja za ratne zločine. Umro je 1941. u Holandiji.

1865. Španija je priznala nezavisnost Perua.

1885. Rođen je američki kompozitor Džerom Kern, otac modernog mjuzikla. Njegova opereta "Ploveće pozorište" smatra se jednom od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.

1901. Umro je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, jedan od najvećih muzičkih stvaralaca XIX veka. Svetsku slavu stekao je operama "Aida", "Otelo", "Travijata", "Rigoleto", "Nabuko", koje su i danas ključna dela repertoara operskih kuća širom sveta. Njegovoj sahrani u Milanu prisustvovalo je 200.000 ljudi.

1924. Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala je u Rimu pakt o prijateljstvu i saradnji s Italijom i sporazum kojim je Rijeka predata Italiji.

1926. Engleski pronalazač Džon Logi Berd je u Londonu prvi put javno demonstrirao televiziju.

1943. Avijacija SAD izvršila je u Drugom svetskom ratu prvi napad na Nemačku celodnevnim bombardovanjem ratne luke Vilhelmšafen.

1945. Sovjetske jedinice su oslobodile Aušvic, nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno milion i po ljudi, među kojima više od milion Jevreja. Taj datum obeležava se u Evropi kao Dan holokausta.

1964. Francuska je uspostavila diplomatske odnose s Narodnom Republikom Kinom.

1967. Tokom proba za let na Mesec u bazi Kejp Keneveral,trojica američkih astronauta su poginula u kapsuli svemirskog broda "Apolo 1" u kojem je izbio požar.

1967. Predstavnici 60 zemalja potpisali su sporazum o zabrani upotrebe oružja za masovno uništavanje u svemiru.

1973. Potpisivanjem mirovnog ugovora u Parizu završen je Vijetnamski rat i okončano vojno angažovanje SAD u toj zemlji. Glavni pregovarači američki državni sekretar Henri Kisindžer i severnovijetnamski ministar Le Duk To dobili su iste godine Nobelovu nagradu za mir.

1981. Najmanje 500 ljudi je poginulo na indonežanskom feribotu "Tampomas II" koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.

1991. Američka avijacija je u Zalivskom ratu otpočela masovno bombardovanje drugog po veličini iračkog grada Basre.

1991. Poslanici Sobranja izabrali su Kiru Gligorova za predsednika SR Makedonije.

1993. U Nju Delhiju policija je upotrebila suzavac da rastera pobunjene Hinduse koji su napali džamiju i Muslimane koji su napali hinduski hram i tom prilikom spalili desetine radnji.

1996. U Nigeru je vojnim udarom oboren prvi demokratski izabran predsednik, Mahamane Osman.

1997. Uoči Svetosavske litije, u kojoj je te godine učestvovalo više od 100.000 ljudi, povukao se policijski kordon u Kolarčevoj ulici u centru Beograda. Policija i studenti demonstranti stajali su neprekidno sedam dana jedni spram drugih tokom protesta zbog falsifikovanja lokalnih izbora u Srbiji u novembru 1996. Studenti su bučno proslavili završetak akcije "kordonom na kordon", kako su to nazvali, i krenuli u protestnu šetnju ulicama Beograda.

1998. Evropska unija i NATO-a izrazili su zabrinutost zbog zaoštravanja situacije na Kosovu, gde su učestali sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti.

1999. Beogradska kancelarija Visokog komesarijata UN za izbeglice saopštila je da u 98 sela u centralnom i zapadnom Kosovu više nema srpskog stanovništva.

2002. U seriji eksplozija u vojnom skladištu u Lagosu i požaru izazvanom eksplozijama poginulo je više od 1.000 ljudi.

2003. Skupština Srbije usvojila je Ustavnu povelju nove državne zajednice pod imenom Srbija i Crna Gora kao i Zakon o njenom sprovođenju.

2004. U Varšavi je umro doajen poljskog parlamentarizma i demokratije, pisac i političar Aleksander Malahovski.

2005. Svetski lideri i preživelli zatvorenici okupili su se u Poljskoj na ceremoniji obeležavanja 60-godišnjice oslobođenja koncentracionog logora Aušvic.

2006. Umro je bivši nemački predsednik Johanes Rau, istaknuta politička ličnost u posleratnoj Nemačkoj.

2007. Umro je bivši predsednik Indonezije general Suharto, čija je autoritarna vladavina trajala 32 godine i bila obeležena korupijom, nepotizom i kršenjem ljudskih prava.

2009. Umro je američki književnik Džon Apdajk, dobitnik dve Pulicerove nagrade za romane "Zeka je bogat" i "Zeka je umro". Među njegovim najpoznatijim delima su "Kentaur" i "Parovi".

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 28.01.10 10:15

Na današnji dan, 28. januar

814. Umro je Karlo I Veliki, franački kralj od 768.i rimsko-nemački car od 800, kada ga je krunisao papa Lav III. Znatno je proširio kraljevstvo i postao gospodar gotovo cele zapadne i srednje Evrope. Uveo je sistem kraljevskih vazala kojima je dodeljivao nasledne posede ili feude i tako stvorio vladajuću klasu velikih zemljoposednika.

1547. Umro je engleski kralj Henri VIII , koji je nakon dolaska na presto 1509. proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradnjom jake flote, postavio temelj budućoj pomorskoj sili. Ženio se šest puta, a nakon sukoba s papom, koji je odbio da poništi njegov prvi brak, oduzeo je papi vlast nad crkvom u Engleskoj, proglasio 1534. sebe vrhovnim crkvenim poglavarom i utemeljio anglikansku crkvu.

1573. Počela je velika hrvatsko-slovenska seljačka pobuna pod vođstvom Matije Gupca. Pobuna je u krvi ugušena 9. februara, a njen vođa je zarobljen i nakon nekoliko dana je umro od posledica svirepog mučenja.

1596. Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je oplovio svet (1577-1580). Gusarskim napadima na španske brodove doprineo je engleskom osvajanju kolonija, posebno u severnoj Americi, a imao je i značajnu ulogu u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom" u bici u Lamanšu. Preneo je 1586. krompir u Evropu iz Amerike.

1689. Engleski parlament objavio je abdikaciju kralja Džejmsa II. Poslednji vladar iz dinastije Stjuart bio je prisiljen da napusti presto zbog njegovih pokušaja da vrati katolicizam u Englesku.

1812. Rođen je srpski državnik, Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama. Tvorac je srpskog spoljnopolitičkog i nacionalnog programa "Načertanije" (1844), koji je bio temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. Smatra se prvim velikim srpskim političarem 19. veka.

1846. Na balu u Beču prvi put je izveden "Srpski kvadril", delo koje je Johan Štraus mlađi komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića.

1857. Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od osnivača Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (191. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Ođek". Pisac je odgovora na austro-ugarski ultimatum Srbiji 1914.

1871. Francuska "Vlada narodne odbrane", koja je formirana u Parizu nakon što je svrgnut Napoleon III i proklamovana republika, prihvatila je kapitulaciju u ratu s Pruskom, u kojem je francuska vojska teško poražena.

1878. U Nju Hevnu u SAD je puštena u rad prva telefonska centrala, dve godine nakon što je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.

1887. Rođen je poljski pijanista Artur Rubinštajn.

1935. Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus.

1939. Umro je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta. Njegova delatnost nadahnula je procvat irske nacionalne drame, a učestvovao je i u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923.

1986. U eksploziji američkog vasionskog šatla "Čelendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.

1994. Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a u Zenici je jedan Britanac ubijen, a dvojica teško ranjeni. Britanci su bili službenici agencije za dostavljanje humanitarne pomoći u Bosni.

1995. U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih ekstremista u Egiptu, poginulo je 14 ekstremista, dvoje policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.

1998. U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri i ubistvu bivšeg premijera Radživa Gandija.

2001. U Zagrebu je umro hrvatski književnik, Ranko Marinković. Dobitnik je mnogih književnih nagrada, a njegova dela, poput romana "Kiklop" i "Glorija", uz stvaralaštvo Miroslava Krleže, svrstavaju se u najveća dostignuća hrvatske književnosti.

2002. U Stokholmu je u 95. godini umrla švedska književnica, Astrid Lindgren, tvorac Pipi Duge Čarape. Napisala je više od 100 dela, a njene knjige prodate su u više od 100 miliona primeraka.

2002. U Beogradu je održana prva sednica Međudržavne komisije za utvrđivanje granica i pripremu ugovora o državnoj granici između SR Jugoslavije i Hrvatske.

2003. U Beogradu je preminuo Miloš Milutinović, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena.

2003. Na opštim izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, čiji je lider izraelski premijer Ariel Šaron.

2004. Predsednik britanske medijske korporacije Bi-Bi-Sija, Gevin Dejvis podneo je ostavku, a kompanija se izvinila zbog propusta u izveštavnju o naoružanju Iraka pred rat u toj zemlji. Dva dana kasnije otkaz je dao i novinar BBC-a, Endru Giligan, autor spornih tekstova u kojima se optužuje britanska vlada da je preuveličala opasnost od iračkog naouržanja.

2005. General Vojske SCG u penziji, Vladimir Lazarević, dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu. Osuđen je 26. februara 2009. na 15 godina zatvora.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 29.01.10 9:29

Na današnji dan, 29. januar

1412. U Novom Brdu izdat Zakon o rudnicima, Despota Stefana, koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku XV veka. Zakonik značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku.

1635. Osnovana Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju osnovao kardinal Rišelje, ministar kralja Luja XIII.

1860. Rođen ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.

1872. Rođen Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja XIX i početka XX veka. Poginuo u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.

1886. Nemački inženjer Karl Benc patentirao prvi uspešan automobil na benzin.

1889. Austrougarski princ, prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I, nađen mrtav uz ljubavnicu Mariju Večeru u dvorcu Majerling, kraj Beča.

1896. Američki lekar Emil Grab prvi upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.

1899. Umro francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao na prvoj izložbi impresionista, 1874. u Parizu.

1916. Nemci u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.

1934. Rođen srpski pisac Branko Miljković, značajan srpski liričar druge polovine XX veka. Izvršio samoubistvo 1961.

1941. Umro grčki general i državnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio parlament i uspostavio diktaturu. U Drugom svetskom ratu, u oktobru 1940, odbio ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.

1942. Peru i Bolivija, potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru, okončali rat započet 1941. zbog sporne pogranične teritorije u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.

1950. Počela prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvanih rasističkom politikom Vlade Južne Afrike.

1959. Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario, ploveći pored obala Grenlanda, u ledeni breg i potonuo. Život izgubilo 95 osoba.

1963. Francuska stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu.

1989. Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael Egiptu vratio grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.

1994. Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u skijanju, preminula od povreda u padu na takmičenju u spustu za Svetski kup.

1996. Venecijanska operska kuća La Feniče izgorela u požaru, drugi put u 204 godine rada.

1999. Kontakt grupa pozvala vlasti Srbije i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje blizu Pariza.

2001. U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon. Uz Šarla Boajea, jedan od retkih francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu.

2002. Predsednik SAD Džordž Buš u Kongresu izjavio da počinje rat protiv terorizma i upozorio da osovina zla, koju čine Iran, Irak i Severna Koreja, preti miru u svetu.

2002. U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, prvi put od komunističkog prevrata 1978, koji je označio početak 23 godine dugog perioda ratova i kriza u zemlji.

2003. Predsednik SAD Džordž Buš najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje i prevenciju side u 12 afričkih zemalja i dve karipske zemlje.

2005. Umro Efraim Kišon, Jevrejin koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca.
__________________

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 30.01.10 15:53

Na današnji dan, 30. januar

1648. Potpisivanjem ugovora u Minsteru okočan je osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske (Holandija). Španija je u oktobru iste godine prinuđena da prizna nezavisnost Holandije, što je omogućilo ubrzani ekonomski i kulturni procvat nove države.

1649. U Londonu je zbog izdaje pogubljen engleski kralj Čarls I, nakon što su poražene njegove snage u građanskom ratu s republikanskim snagama Olivera Kromvela. Njegovo pogubljenje izazvalo je ogorčenje i bes na evropskim dvorovima, a u Holandiji i Španiji su pobijeni diplomatski predstavnici Kromvelove države. Monarhija je u Engleskoj obnovljena 1660.

1833. Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo atentat. To je bio prvi atentat izvršen na šefa države u američkoj istoriji.

1882. Rođen je Frenklin Delano Ruzvelt, koji je od 1932. do smrti 1945. četiri puta biran za predsednika SAD što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji. Politikom "Nju dila" uspeo je da izvuče SAD iz velike ekonomske krize, uspostavio je diplomatske odnose sa SSSR-om (1935), a u Drugom svetskom ratu bio je jedna od najznačajnijih ličnosti u antihitlerovskoj koaliciji.

1933. Predsednik Nemačke feldmaršal Paul fon Hindenburg je imenovao Adolfa Hitlera za kancelara. Istog dana 1937. Hitler je izjavio u Rajhstagu da Nemačka povlači svoj potpis sa Versajskog mirovnog ugovora.

1937. Trinaest visokih funkcionera Komunističke partije SSSR-a osuđeno je na smrt zbog navodnog učešća u zaveri Lava Trockog protiv vrha države.

1937. Rođen je ruski velemajstor Boris Vasiljevič Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. Titulu je izgubio u meču s američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio rezultatom 12,5:8,5.

1944. Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu otpočelo prvo danonoćno bombardovanje Berlina.

1948. U Nju Delhiju je ubijen Mahatma Gandi, vođa pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije. Ubio ga je Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici pomirenja Hindusa i muslimana.

1948. Umro je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom u avionu koji su sami konstruisali, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1964. U SSSR-u su prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoć jedne rakete lansirani sateliti u različite orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2".

1967. Papa Pavle VI se susreo s predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a Nikolajem Podgornim, prvim šefom sovjetske države koji je posetio Vatikan.

1968. U Vijetnamskom ratu je počela jednomesečna ofanziva nazvana "Tet" (Nova godina) pod komandom severnovijetnamskog generala Vo Ngujen Đapa, tokom koje su severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon i više od sto drugih mesta u Južnom Vijetnamu.

1972. Britanski vojnici su u Londonderiju, u Severnoj Irskoj ubili 13 ljudi, učesnika zabranjenog marša za ljudska prava katolika. Taj sukob nazvan je "Bladi sandej" (Krvava nedelja).

1972. Pakistan je napustio Komonvelt u znak protesta zbog odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju Bangladeš (bivši Istočni Pakistan).

1992. Argentina je otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.

1995. U jednom od najtežih napada tokom trogodišnje pobune islamskih ekstremista u Alžiru, u eksploziji automobila-bombe poginulo je 20, a ranjeno oko 60 ljudi.

2000. Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja Mare u pritoke reke Tise, Lapoš i Samoš, a potom u Dunav, izazvao je ekološku katastrofu ogromnih razmera. U rečni sliv ispušteno je 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadrži teške metale.

2000. Povodom Dana holokausta više stotina neonacista demonstriralo je u Berlinu i prošlo kroz Brandenburšku kapiju podsećajući na vreme kada su nacisti u Nemačkoj bili na vlasti.

2003. U Skupštini SR Jugoslavije ratifikovan je Sporazum o dvojnom državljanstvu SRJ i Bosne i Hercegovine.

2003. Sud u Bostonu (SAD) osudio je na doživotni zatvor Britanca Ričarda Rajda, sledbenika Osame bin Ladena, koji je u oktobru 2002. pokušao da eksplozivom digne u vazduh avion koji je trebalo da leti preko Atlantika.

2005. U Iraku su održani prvi višepartijski izbori u poslednjih 50 godina i prvi posle svrgavanja Sadama Huseina.
__________________

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 31.01.10 12:15

Na današnji dan 31. januar

Beograd -- 1747. U londonskoj bolnici "Lok" otvorena je prva klinika u svetu za venerične bolesti.

1808. Napoleon je anektirao Dubrovačku Republiku. Aneksiju je proglasio general Ogist Marmon, vojvoda od Raguze. Time je prestala da postoji Dubrovačka Republika, a grad Dubrovnik je 1815. na Bečkom kongresu dodeljen Austriji.

1841. Rođen je Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije, poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima. Pored poezije, pisao je drame, eseje, kritike, bavio se filozofijom, prevođenjem i novinarstvom. Pristalica vođe vojvođanskih Srba Svetozara Miletića i borac za srpsko ujedinjenje bio je poslanik u ugarskom saboru (zbirka "Pesme" među kojima je najpoznatija "Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac").

1917. Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila "totalni rat na moru" u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje američkih brodova nagnalo je dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.

1918. U Rusiji je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena prema Julijanskom kalendaru, a sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru.

1930. Otvorena je Londonska pomorska konferencija, koja je završena 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja.

1946. Jugoslovenska Ustavotvorna skupština donela je prvi Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

1950. Predsednik SAD Hari Truman objavio je da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956. Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln,autor popularnih priča za decu "Vini Pu".

1958. Prvi američki veštački satelit "Eksplorer I" lansiranje iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi.

1962. Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, Kuba je isključena iz Organizacije američkih država i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962. Umro je karikaturista Petar Križanić, jedan od rodonačelnika jugoslovenske karikature, pisac i esejista i jedan od osnivača "Ošišanog ježa" (1935). Posle Drugog svetskog rata objavio je mapu "Protiv fašizma".

1964. Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica "Luna 9", koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Mecesa.

1971. Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974. Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od osnivača kompanije "Metro-Goldvin-Majer" ("Najbolje godine našeg života", "Male lisice", Porgi i Bes").

1990. U Moskvi je otvoren američki restoran "brze hrane" "Mekdonalds".

1994. U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene kod centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a mnoge ranili.

1996. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za ljudska prava Elizabet Ren saopštila je da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom bosanskog rata, pored Srba odgovorni i bosanski Hrvati i Muslimani.

1996. Tamilski bombaš-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu. U eksploziji je poginulo 90 i ranjeno od 1.400 ljudi.

1997. U sukobu naoružanih Albanaca i pripadnika srpske policije kod Vučitrna na Kosovu ubijena su tri Albanca i ranjena tri pripadnika MUP-a Srbije.

1998. Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci odlučila je da se sedište vlade Republike Srpske sa Pala premesti u Banjaluku.

2001. Nakon devetomesečnog suđenja škotski sud osudio je na doživotnu robiju Libijca Abdel Baset al Megraha (49) zbog podmetanja bombe u avion Pan Am-a, koji se u decembru 1988. srušio iznad škotskog grada Lokberija i usmrtio 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim oslobođen je optužbi.

2002. Na drugom Antiglobalističkom socijalnom forumu u Porto Alegru u Brazilu usvojena je deklaracija u 11 tačaka o pravednijem svetskom poretku.

2006. Umrla je Koreta Skot King, supruga Martina Lutera Kinga, koja je posle njegove smrti, postala lider borbe za rasnu jednakost u SAD.

2007. Umro je američki romanopisac Sidni Šeldon dobitnik Oskara za najbolji scenario 1948. godine za komediju "The Bacelor and the Bobby Soxer" sa Kerijem Grantom, Mirnom Loj i Širli Templ u glavnim ulogama.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 02.02.10 10:10

Na današnji dan, 1. februar

1650. U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacio svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, izneo četiri osnovna pravila mišljenja. Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748. Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen za Dan grada, kada je vlast u Novom Sadu 1996. osvojila opoziciona koalicija Zajedno.

1793. Revolucionarna Francuska, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

1840. U američkom gradu Baltimoru otvoren stomatološki fakultet, prvi na svetu.

1893. Tomas Edison u Vest Orindžu, u Nju Džersiju, otvorio filmski studio, prvi na svetu.

1896. Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krita počeli ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit 1898. dobio autonomiju, 1912. pripojen Grčkoj.

1901. U Beogradu izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1908. U Lisabonu ubijeni portugalski kralj Karlos I i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat izvršile pristalice republikanaca.

1918. Topovskim pucnjem sa admiralskog broda Sankt Georg označen početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna ugušena 3. februara, uhapšeno 800 mornara i podoficira, pred preki sud u Kotoru izvedeno njih 40, četiri osuđena na smrt i streljana. Veliki broj oslobođen posle suđenja, u septembru, krivični postupak protiv ostalih prekinut slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1924. Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje na svetu.

1942. Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao, u okupiranoj Norveškoj, u Drugom svetskom ratu, predsednik marionetske vlade.

1946. Norveški diplomata Trigve Li izabran za prvog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

1946. Mađarska proglašena za republiku, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom.

1966. Umro američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.

1974. U požaru koji je zahvatio novi soliter u brazilskom gradu Sao Paulo poginulo više od 220 ljudi.

1979. Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.

1990. Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela tenkove na ulice kosovskih gradova, borbeni avioni nadletali Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginuli 27 demonstranata i jedan policajac, povređeno ukupno oko 100 ljudi.

1991. U zemljotresu u pograničnim oblastima Avganistana i Pakistana poginulo više od 1.200 ljudi.

1992. Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Kemp Dejvidu potpisali deklaraciju o prestanku neprijateljstava dveju zemalja, čime je formalno završen hladni rat.

1995. Poplave u Holandiji naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, u najvećem egzodusu u istoriji zemlje.

1996. Predsednik Francuske Žak Širak objavio da je ta zemlja zauvek okončala nuklearne probe.

2000. Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, vlasti Srbije pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije, u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojima Albanci čine većinu.

2002. Na suđenju u Rijeci, za ratne zločine nad Srbima 1991. i 1992, bivši načelnik policije iz Gospića Ivan Dasović potvrdio da je tadašnji politički vrh Hrvatske znao za ubistva Srba u Gospiću.

2003. U nesreći spejs-šatla Kolumbija, koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa, SAD, poginulo svih sedam astronauta.

2004. U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije, Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo 117 osoba, mešu njima guverner Erbila Akram Mintik.

2004. 251 muslimanski vernik poginuo u jurnjavi tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, blizu Meke, u Saudijskoj Arabiji.

2007. Umro je Đan Karlo Menoti, slavni kompozitor i osnivač festivala "Dva sveta" u gradu Spoleto, u italijanskoj provinciji Umbriji, 1957. godine, a kasnije i festival "Spoleto SAD" u Čarlstonu ,u Južnoj Karolini, potom u Melburnu, u Australiji. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade za muziku: za operu "Konzul" i za operu "Svetac iz ulice Bliker".

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 02.02.10 10:11

Na današnji dan, 2. februar

1509. Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. Škotski mornar Aleksander Selkrik izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman "Robinson Kruso".

1808. Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1834. Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1848. Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878. Grčka je objavila rat Turskoj.

1895. Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi, poput "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima".

1907. Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920. Mirovnim ugovorom u Dorpatu Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.

1924. Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Chorovićem.

1943. Kod Staljingrada sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964. Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1970. U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1978. Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986. U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996. Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli, zvezda holivudskog mjuzikla "Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši”.

1997. U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002. Holandski princ Wilem-Aleksander oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003. U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke.

2004. Umro je britanski istoričar Alan Bulok, autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije".

2005. Umro je Maks Šmeling, bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takođe, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa u 12. rundi meča.

2007. Umro je pijanista Džo Hanter, dobitnik tri muzičke nagrade "Gremi".

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 03.02.10 9:49

Na današnji dan, 3. februar

1014 . Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. Nemački kralj Henrik VI oslobodio je, uz veliku otkupninu, engleskog kralja Ričarda I (Lavlje Srce), kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809 . Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830. Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1917. SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1969. Palestinski nacionalni kongres je izabrao JaseraArafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981. Gro Harlem Bruntland je, posle ostavke Odvara Nordlija, izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994. Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatičan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996. Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira (IFOR) stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000. Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002. U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003. Legendarni američki rok producent, Fil Spektor, koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapšen je zbog ubistva.

2006. Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1414 putnika, mahom egipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru. U toj nesreći preživelo je samo 387 putnika, a 1.027 ljudi se udavilo.

2007. U samoubilačkom bombaškom napadu u blizini pijace u četvrti Sadirija u Bagdadu poginulo je 137 osoba.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 04.02.10 9:54

Dogodilo se na današnji dan - 4. februar

1536 - Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima. 1746 - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško (Tadeusz Kosciuszko), borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona (George Washington).

1783 - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789 - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington (George Washington), koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1897 - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard (Ludwig), zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".

1900 - Rođen je francuski pisac Žak Prever (Jacques Prevert), "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea (Marcel Carnet) "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".

1901 - Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1904 - Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938 - Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa (Joaćim von Ribbentrop).

1945 - U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil (Churchill), predsednik SAD Ruzvelt (Roosevelt) i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1946 - Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1961 - U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.

1966 - Prilikom pada japanskog putničkog aviona "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972 - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš. 1974 - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976 - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1976 - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.

1980 - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva 20. veka.

1989 - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner (Stroešner), koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges (Rodriguez).

1994 - Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.

1997 - U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa "Ć-53 Sikorski" koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.

1998 - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2000 - Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera (Joerg Haider) izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.

2003 - Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2004 - Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar, Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.

2005 - Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis (Ošie Davis), koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 05.02.10 10:00

Dogodilo se na današnji dan - 5. februar

1814. - U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1816. - Premijerno je izvedena Rosinijeva opera "Seviljski berberin" u Rimu.

1884. - Rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je pretežno pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Prava je završio u Budimpešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac, potom načelnik u ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Neposrednim i rodoljubivim stihovima žigosao je nacionalno otuđenje, korupciju i izdaju, a u intimnoj lirici bio je impresionista. Pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci", "Dah života", Moloh".

1893. - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca XIX veka. Posebno se istakao ulogama heroja i ljubavnika. Gostovao je u Budimpešti kao prvi glumac iz Srbije.

1941. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa s izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu, što je i učinila 25. marta 1941.

1973. - Prvi put je izašao crtani strip "Hogar strašni".

1988. - Panamski general Manuel Antonio Noriega i 16 njegovih saradnika optuženi su za krijumčarenje droge i pranje novca u SAD-u. De facto diktator Paname od 1983, Norijega je optužen za krijumčarenje marihuane u SAD, pranje miliona američkih dolara i saradnju sa kolumbijskim kartelom u pogledu trgovine kokainom. Panamski lider odbacio je optužbe i zapretio isterivanjem oko 10.000 američkih državljana koji su živeli stacionirani pri Panamskom kanalu.

1993. - U Beogradu je osnovana "Fondacija Borislav Pekić" radi trajnog čuvanja i negovanja uspomene na velikog srpskog pisca, sređivanja i publikovanja njegove rukopisne zaostavštine, izdavanja sabranih dela i prevođenja na strane jezike. Ustanovljena je i "Književna stipendija Borislav Pekić".

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 06.02.10 11:41

Na današnji dan, 6. februar

1564. - Rođen je engleski pisac Kristofer Marlou. Njegova dela pisana u jambskom desetercu bitno su uticala na Vilijama Šekspira. Tragedije koje je pisao prikazuju žudnju za vlašću, odlikuju se zvučnom retorikom i na mahove poetskim žarom. Dela: "Tamerlan Veliki", "Dr Faustus", "Jevrejin sa Malte", "Edvard II".

1665. - Rođena je engleska kraljica Ana. Vladala je od 1702. do 1714. i bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Tokom njene vladavine ujedinjene su Engleska i Škotska 1707. Ali taj period bio je ispunjen i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca, kao i pojačanim neizvesnošću u pogledu naslednika prestola.

1685. - Umro je engleski kralj Čarls II Stjuart, sin Čarlsa I pogubljenog u građanskom ratu 1649. Postao je monarh 1660. posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Engleske i Irske, obavezao se na poštovanje prava Parlamenta i ličnih sloboda građana. Povremenim istupima njegove samovolje usprotivila se stranka Vigovaca i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt "Habeas corpus" kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.

1793. - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije "Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac", drama "Dalmatinka".

1802. - Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1804. - Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela: "Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja", "Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima", "Sokrat i Isus", "Istorija i sadašnje stanje elektriciteta".

1838. - Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1876. - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svačanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika "Srpskog društva Crvenog krsta" - kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu - gde se Društvo nalazi i danas.

1897. - Rođen je brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. Filmovi: "Ivet", "Voz bez očiju", "Kapetan Frakas", "Odmor đavola", "Smrt noći", "Nikolas Niklbi", "Prvi džentlmen", "Zemlja je uvek zemlja", "Pesma mora", "Gazda Puntila i njegov sluga Mati".

1897. - Grčko ostrvo Krit dobilo je autonomni status u okviru turskog carstva, što je bila posledica masovnog ustanka koji je izbio na Kritu. Grčka je ostrvo prisajedinila konačno tek nakon Balkanskih ratova 1913.

1899. - Senat SAD ratifikovao je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan Američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.

1905. - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. Sa dužnosti generalnog sekretara smenjen je 1948. U vreme jačanja staljinizma, a ostavku na taj položaj podneo je krajem 1970, pod pritiskom radničkih nemira.

1911. - Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.

1912. - Rođena je Eva Braun, intimna prijateljica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala supruga nemačkog diktatora dan pre nego što su oboje izvršili samoubistvo u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.

1922. - Potpisivanjem ugovora u Vašingtonu je završena konferencija SAD, Francuske, Japana, Italije i Velike Britanije, na kojoj su se velike sile obavezale da ograniče upotrebu bojnih otrova i podmornica u ratnim sukobima i utvrdile novu raspodelu pomorskih vojnih snaga. SAD su stekle pravo da drže mornaricu koja neće biti slabija od britanske i koja će nadmašiti flotu Japana.

1931. - Rođena je argentinska igračica, potom državnica Marija Estela Isabelita Martines, poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974. do 1976. Na položaju šefa države nasledila je preminulog supruga Huana Perona. Prethodno je 1973. postala potpredsednik Argentine, s vlasti je zbačena vojnim udarom, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru od 1976. do 1981.

1932. - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je već prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959. Ostali filmovi: "Žil i Džim", "Američka noć" (Oskar), "Priča o Adeli", "Pucajte na pijanistu", "Divlje dete", "Susetka", "Poslednji metro", "Ukradeni poljupci".

1937. - U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon izašao je "Leksikon stranih reči i izraza" Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti mnoštvo izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

1952. - Umro je britanski kralj Džordž VI, kojeg je nasledila ćerka, kraljica Elizabeta.

1958. - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, uključujući osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted" nazvanih "Bejzbijeve bebe", prema njihovom menadžeru Matu Bejzbiju. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je "Mančester junajted" igrao meč evropskog Kupa šampiona sa "Crvenom zvezdom".

1989. - Umro je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

1993. - Umro je američki teniser afričkog porekla Artur Eš, prvi crni igrač koji je - trijumfom u Vimbldonu 1975. – uspeo da pobedi na Gren slem turniru. Umro je od side pošto je zaražen virusom te bolesti transfuzijom krvi prilikom operacije srca.

1994. - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1995. - Dva vasionska broda od po 100 tona - najveća ikad spojena u svemiru - susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom "randevuu" posle 20 godina.

1997. - Kongres Ekvadora smenio je predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.

1999. - U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je delegaciju SRJ predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000. - Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin izjavio je da su okončane operacije u glavnom gradu Čečenije Groznom, iz kojeg su izbačeni islamski teroristi.

2000. - Bivši finski šef diplomatije Tarja Halonen pobedila je na predsedničkim izborima, postavši prva žena šef države u istoriji Finske.

2004. - U eksploziji koju je aktivirao islamski bombaš-samoubica u metrou u Moskvi poginulo je najmanje 40 ljudi.

2007. - Umro je Frenki Lejn, američki muzičar, jedan od najpopularnijih 50-ih 20. veka. Prepoznatljivim baritonom i pesmama poput "That's My Desire", "Mule Train", "Jezebel", "I Believe" i "Rawhide", Lejn je bio jedan od "pretplaćenih" na top
listama sve do pojave rokenrola. Tokom sedam decenija duge karijere, repertoarom koji je obuhvatao džez, bluz i kantri, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih.

2008. - Umro je Dragutin Dražić, član SANU, tehnolog i fizikohemičar. Ugledni univerzitetski profesor posebno se bavio oblastima fizičke hemije i korozije. Bio je predsednik Međunarodnog društva za elektrohemiju i potpredsednik Unije hemijskih društava Jugoslavije. Kao počasni predsednik predvodio je i Srpsko hemijsko društvo. Objavio je pet naučnih monografija i oko 200 naučnih
radova.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 07.02.10 11:47

Na današnji dan, 7. februar

1478. Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu
"Utopija" (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.

1792. Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812. Rođen je Čarls Dikens, rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1837. Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (180, zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863. Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878. Umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

1894. Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1913. Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947. Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962. U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964. Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD.

1968. Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969. Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971. Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984. Američki kosmonaut Brus Mekendls (Bruce McCandleš) je napustio svemirski brod "Čelendzer" i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.

1986. Predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije ŠSR prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991. Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995. U Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf, glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996. U "Boingu 757", koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1999. Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah.

2000. U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović. Novi ministar postao je Dragoljub Ojdanić, dotadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, a na to mesto je postavljen Nebojša Pavković.

2001. Umrla je američka pevačica i glumica Dejl Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu "Tragovi sreće".

2003. U eksploziji automobila-bombe u klubu "El Nogal" u elitnom delu grada Bogota (Kolumbija) poginule su najmanje 33 osobe, a više od 60 ljudi je povređeno. Za napad je osumnjičena gerilska Revolucionarna oružana snaga Kolumbije.

2003. Umro je Augusto Monteroso, pisac iz Gvatemale i poznati majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu "Princ od Asturije".

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 08.02.10 9:20

Na današnji dan, 8. februar

1560. Turske galije naterale u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru, kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587. Posle 19 godina zatočeništva pogubljena škotska kraljica Meri Stjuart, optužena za učešće u zaveri za zbacivanje engleske kraljice Elizabete I.

1676. Umro ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac Petra Velikog. Tokom vladavine, od 1645. do smrti, ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio teritoriju, pripojivši Rusiji Ukrajinu, do reke Dnjepar, i istočne delove Sibira.

1725. Umro ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, Petar Veliki. Po dolasku na presto, 1682, sproveo, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima Rusiji obezbedio jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, 1703. na ušću Neve podigao novu prestonicu, Sankt Peterburg.

1828. Rođen Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao više od 50 romana.

1861. Južne države SAD odvojile se od Unije i osnovale Konfederaciju Država Amerike s Džefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata.

1863. Pruska i Rusija sklopile savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894. Rođen američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek-delom svetske kinematografije.

1921. Umro ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. 1872. napustio uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma.

1924. Na pogubljenju Gija Džona u Nevadi, SAD, prvi put upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937. U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka zauzele Malagu, uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940. Nacisti u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela blizu Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942. U manastiru Ostrog održana skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943. Sovjetska armija u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk, koji su Nemci okupirali 1941.

1963. U Iraku izvršen državni udar. Predsednik Iraka, general Abdul Karim Kasem, streljan, šef države postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.

1975. Sovjetski i kosmonauti SAD počeli zajedničke pripreme za letove Sojuz-Apolo.

1984. Na stadionu Koševo u Sarajevu, u prisustvu 50.000 gledalaca, otvorene 14. zimske olimpijske igre. Učestvovali sportisti iz 49 država.

1989. Blizu atlantskih ostrva Azori pao putnički avion SAD sa italijanskim turistima. Poginulo svih 144 putnika i članova posade.

1992. Članice Evropske zajednice u Mastrihtu, u Holandiji, potpisale ugovor kojim je ta ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija, Evropska unija.

1993. U sudaru vojnog i putničkog aviona blizu Teherana poginuli svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994. Dve grupe ilegalnih imigranata, stigavši do obala SAD, dobile različit tretman vlasti. Kubanci prihvaćeni, Haićani prisiljeni da se vrate.

2002. U mestu Solt Lejk Siti, u SAD, otvorene 19. zimske olimpijske igre.

2004. Prestolonaslednik Velike Britanije, princ Čarls, doputovao u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta. Obišao grad Bam, krajem 2003. razoren u zemljotresu u kom je stradalo 43.000 ljudi. Čarls prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 08.02.10 9:33

# 1973. - U Južnom Vijetnamu na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.
# 2002 - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan odobrio osnivanje suda za ratne zločine tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 09.02.10 10:19

Na današnji dan, 9. februar

1540. U Rudaj Fildsu kod Čestera, u Engleskoj, održana prva trka konja.

1788. Austrijski car Josif II objavio rat Turskoj. U ratu, završenom 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali i srpski dobrovoljci, pod vodjstvom Koče Anđelkovića.

1801. Mirovnim ugovorom Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849. Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio Rim republikom.

1881. Umro Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u XX veku postalo izvor raznovrsnih književno-teorijskih, estetičkih, psiholoških i filozofskih studija i tumačenja. Uticao na evropsku i američku književnost, posebno se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji.

1909. Francuska i Nemačka postigle sporazum o Maroku. Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji u zamenu za ekonomske koncesije.

1917. Zbog pokušaja bugarske vojske da mobiliše srpske regrute u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji, u I svetskom ratu, izbio Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak ugušen krajem marta. Bugari za odmazdu pobili 20.000 ljudi, uključujući žene i decu, i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934. Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija u Atini potpisale Balkanski pakt, odbrambeni savez za zaštitu od bugarskih i italijanskih težnji. Izbijanjem II svetskog rata savez oslabio zbog različitih stavova članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu se raspao.

1942. U njujorškoj luci izbio požar na francuskom putničkom brodu Normandija, tada najvećem i najelegantnijem u svetu. Brod potonuo.

1943. Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane u II svetskom ratu pobedom snaga SAD nad armijom Japana.

1943. Počeo protivnapad partizana, u II svetskom ratu, protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, Bitka za ranjenike. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo glavninu nemačkih trupa, svih 3.500 ranjenika prebačeno na levu obalu Neretve.

1957. U Portugaliji umro Mikloš Horti, mađarski diktator. Kao zapovednik krstarice Navara učestvovao u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima. Po zbacivanja pobegao u Portugaliju. U Jugoslaviji proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962. Jamajka postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969. Boing 747 džambo-džet obavio prvi probni let.

1977. Umro ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin. Tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona, posebno poznat po oklopnom jurišnom avionu Il-2, konstruisanom za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u II svetskom ratu.

1981. General Vojćeh Jaruzelski postao predsednik Vlade Poljske.

1984. Umro Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef KGB-a, koji je nasledio Leonida Brežnjeva, bio na vlasti manje od 16 meseci.

1991. Na referendumu u Litvaniji, iz kog su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo za otcepljenje od SSSR-a.

1996. U eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule dve osobe, povređeno njih 100. Tim napadom prekinuto 17 meseci dugo primirje.

1999. Kina prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke Vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002. Umrla britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, poznata po glamuroznom i burnom životu.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 10.02.10 8:37

Na današnji dan, 10. februar

1258. Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan desetogodišnji ustanak na Kubi protiv španske kolonijalne vlasti.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču umro srpski državnik Milan Obrenović, knez, potom kralj Srbije. Tokom njegove vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. S Bečom zaključio Tajnu konvenciju 1881, kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio Zlatnu ploču, za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".

1947. U Parizu potpisani mirovni ugovori pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao SSSR u špijunskom avionom U2, u Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač Vojadžer, poginulo više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani umro slovenački političar Edvard Kardelj, funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine SFRJ.

1996. Kompjuter IBM-a Duboko plavo ušao u istoriju šaha pobedom svetskog prvaka Garija Kasparova.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada, koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, 38 ih povređeno. Mostar u ratu u Bosni i Hervegovini, pošto su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro bivši ministar inostranih poslova Francuske Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije, Šumanovog plana.

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci, čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom, povređeno više desetina studenata, oko 100 ih uhapšeno.

2004. SAD obnovile diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a po odluci Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Vašington opozvao ambasadora u Libiji 1980.

2005. Umro televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 11.02.10 8:51

Na današnji dan, 11. februar

1847. Rođen američki pronalazač Tomas Alva Edison. Registrovao više od 1.000 patenata, uključujući sijalicu sa ugljenim vlaknom, fonograf, mikrofon, megafon, fonometar.

1858. Tokom rata za reformu Benito Huares proglašen u Vera Krusu ustavnim predsednikom Meksika.

1868. Umro francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je sa Armanom Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom, Fukoov eksperiment, dokazao okretanje Zemlje, izumeo žiroskop i usavršio teleskop.

1873. Pod pritiskom republikanaca abdicirao španski kralj Amadeo i proglašena prva španska republika.

1879. Umro francuski slikar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista XIX veka. 1832. proveo šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa.

1889. U Japanu usvojen Ustav kojim je predviđen dvodomi Parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919. Fridrih Ebert izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929. Sporazumom u Luteranu Italije i Svete stolice stvorena nezavisna papska država Vatikan. Time rešeno "Rimsko pitanje", spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945. U Jalti na Krimu završena konferencija lidera tri velike sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1958. Tunis obavestio Francusku da njeni ratni brodovi više neće moći da koriste luku Bizerta.

1967. Umro crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata organizovao Umetničku školu na Cetinju. Bio član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970. Japan postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971. Predstavnici 63 zemlje potpisali sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975. Margaret Tačer izabrana za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990. Lider Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mendela pušten na slobodu posle 27 godina u južnoafričkim zatvorima.

1993. Umrla srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom XX veka.

1994. Pet američkih kosmonauta i jedan ruski spustili se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku misiju spejs-šatla.

1996. U snažnoj eksploziji automobila-bombe u Alžiru ubijeno 17 osoba, povređeno više od 90.

1997. Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević posebnim zakonomm, lex specialis, priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000. U Parizu u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim.

2001. Oko 7.500 ljudi demonstriralo u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002. U Zagrebu u 82. godini umro hrvatski kardinal i bivši zagrebački nadbiskup Franjo Kuharić.

2002. Kao odgovor na napade na izraelske civile izraelski avioni i helikopteri napali palestinske centre bezbednosti u Gazi.

2004. Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2008. Umro je američki glumac Roj Šajder, najpoznatiji kao šerif Brodi iz filma "Ajkula".
__________________

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 12.02.10 9:50

Na današnji dan, 12. februar

1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa, čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

1809. Rođen američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju. 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs našao zlato u Samerhil Kriku, u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina Ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji, iz dinastije Manču, abdicirao, Kina postala republika, prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Tokom bekstva logoraša iz logora kod Niša, u Drugom svetskom ratu, nemački vojnici ubili 42, 105 logoraša uspelo da pobegne. Za odmazdu, streljano 850 ljudi.

1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na poslanstvo SSSR-a u Tel Avivu.

1961. Saopšteno da su pripadnici separatističkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije u emigraciji u Vermontu, SAD, u Rusiju se vratio 1994.

1979. U Rodeziji poginulo 59 ljudi u putničkom avionu Er Rodezija, koji su oborili gerilci.

1986. SAD SFRJ izručile ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine nad civilima, među njima najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt pošto ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva 1991.

1999. Senat SAD oslobodio predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i ometanje pravde, čime je, posle godinu dana, okončana afera s Monikom Levinski i izbegnut "impičment".

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica sovjetskog bloka, priključile se NATO-u.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kom je suđeno pred tim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1992, Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. i na Kosovu 1999. Početak tzv. procesa veka pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije izručile Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Vlasti Pakistana uhapsile militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, državljanina Velike Britanije, glavnog osumnjičenog za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izveštavao za "Vol strit džurnal".

2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu, Bolivija, 30 ljudi poginulo, 160 povređeno.

2004. Svetska zdravstvena organizacija potvrdila testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.
__________________

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 13.02.10 9:46

Dogodilo se na današnji dan - 13. februar

1633. - Italijanski astronom Galileo Galilej stigao je u Rim za suđenje pred Inkvizicijom zbog tvrdnje da se Zemlja okreće oko Sunca. Osuđen je na kućni pritvor na svom malom imanju nedaleko od Firence. Umro je u 77. godini života iznemogao i slep, 8. januara 1642. Vatikan je tek 359 godina kasnije (1992) priznao svoj poraz.

1787. - Umro je srpski matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik i univerzitetski profesor Josip Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih umova svetske nauke svog vremena. U 15. godini iz rodnog Dubrovnika otišao je u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da tela ne samo da se privlače nego se i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".

1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa srpske Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, koji je dvaput bio regent i četiri puta premijer Srbije. Posle okončanja studija u Francuskoj i na nemačkom univerzitetu u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Otomanskom carstvu od 1861. do 1867. uspešno je okončao duge pregovore o opozivanju turskih garnizona iz srbijanskih gradova. Potom je postao ministar inostranih poslova kneževine Srbije, a u razdoblju od 1867. do 1888. bio je, s prekidima, premijer kneževine i kraljevine Srbije. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868, a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao regent kneza Milana, najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869, a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše trgovinski sporazum sa Austrougarskom, smatrajući da će takav dokument Srbiju učiniti ekonomski previše zavisnom od Dvojne monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra, nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893, kad je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar i zaveo apsolutistički režim. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

1832. - U Londonu se prvi put pojavila kolera.

1861. - Ruski car Aleksandar I (1818-1881) oslobodio je carskim manifestom seljake kmetstva i feudalnih obaveza, i sve to dopunio reorganizacijom uprave, vojske i sudstva, što je stvorilo uslove za brži razvoj kapitalizma.

1867. - Premijera valcera "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa, u Beču.

1895. - Patentiran je filmski projektor.

1920. - Društvo naroda priznalo je Švajcarskoj status stalno neutralne zemlje. Neutralnost Švajcarske ustanovljena je još 1815. godine, što je bilo posledica politike ravoteže sila, ali i geopolitičkih uslova Švajcarske. Danas je, uz Vatikan, Švajcarska jedina stalno neutralna država.

1938. - Umro je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnim stilom i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti bio profesor gimnazije. Dela: pesme "Lirski krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago", drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".

1945. - Odigrala se najkontroverznija epizoda iz rata saveznika protiv Nemačke, kada je stotinak britanskih bombardera započelo bombardovanje Drezdena, istorijskog grada u istočnoj Nemačkoj. Drezden nije bio ni industrijski ni vojni centar, i pre ovog vazdušnog napada nije bio meta saveznika. U ovom bombardovanju uništene su dve trećine grada a poginulo je između 35.000 i 135.000 ljudi.

1959. - Barbika je puštena u prodaju.

1968. - Amerika šalje pojačanje od 10.500 vojnika u Vijetnam.

1972. - "Briljantin" je premijerno prikazan na Brodveju.

1974. - Umro je srpski slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih srpskih likovnih umetnika XX veka, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Pre Drugog svetskog rata je postimpresionističkim i ekspresionističkim postupkom stvarao slike guste materije i zasićene atmosfere. Posle rata, postepeno je menjao orijentaciju, a stvaralački impuls i snažan slikarski temperament uputili su ga na dinamične kompozicije jarkih boja u funkciji dramskih sadržaja i nacionalnog epskog karaktera.

1981. - Objavljena je najduža rečenica u Njujork tajmsu - rečenica od 1.286 reči.

1988. - Otvorene su XV zimske olimpijske igre, u Kalgariju, Kanada.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 14.02.10 10:27

Na današnji dan, 14. februar

269 - Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869 - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rodjen kao Konstantin. S bratom Metodijem osnivač je slovenske pismenosti i književnosti, a smatra se da je Kirilo tvorac oble glagoljice. Braća su na slovenski jezik prevela veliki broj biblijskih tekstova i crkvenih rukopisa.

1468 - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od
kojih je četrdesetak sačuvano.

1663 - Kanada je postala francuska kraljevska provincija.

1779 - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Njegova putovanja i otkrića značajno su doprinela širenju britanskog kolonijalnog carstva.

1797 - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horacija Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1804 - Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Arandjelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vodju je izabran Karadjordje Petrović.

1835 - Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji. "Knjaževsko-serbski teatar" priređivao je jednom sedmično i prazničnim danima predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1922 - Italijanski inženjer Djulielmo Markoni počeo je prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1929 - Al Kaponeovi gangsteri ubili su u Čikagu sedmoricu članova rivalske bande Bagsa Morena da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija. Taj događaj nazvan je "St Valentine's Day Massacre".

1943 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak - kompjuter, koji je sate normalnog računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC (Elektronski numerički integrator i kompjuter).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958 - Irački kralj Fejsal i jordanski kralj Husein objavili su ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu iste godine, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" lansiran je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989 - Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini je fatvom (edikt) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju zbog njegovog dela "Satanski stihovi", koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1997 - Medjunarodna arbitražna komisija donela je odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod medjunarodni nadzor do marta 1998.

1998 - Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali su se dobrovoljno Medjunarodnom sudu za ratne zločin u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše SFRJ 1991-95. koji su se dobrovoljno predali Haškom sudu.

2000 - U nastojanju da izoluje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Evropska unija je proširila spisak lica, saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU sa 600 na 900 imena.

2001 - Skupština Srbije je ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je režim Slobodana Miloševića vršio represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen do septembra 2000. mediji su kažnjeni sa više od 30 miliona dinara, a jednom broju je zabranjen rad.

2002 - Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

2002 - Umro je nemački dirigent Ginter Vand, poznat po svom zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se dobrovoljno predao tom sudu 24. februara te godine.

2003 - Nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004 - Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi srpski predsednik koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005 - U eksploziji bombe u Bejrutu, poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 15.02.10 10:12

Na današnji dan, 15. februar

1115. Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573. U Zagrebu, posle sloma Seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1763. Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1804. U Orašcu počeo Prvi srpski ustanak protiv Turaka. Vođa ustanka bio Đorđe Petrović Karađorđe.

1835. U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

1857. Umro ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila" imale značajan uticaj na razvoj ruske opere u XIX veku.

1922. U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, po ukidanju Lige naroda.

1928. Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije potez 29-2, jedina letelica prve jugoslovenske aviokompanije Aeroput. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942. Umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere. 1899. osnovao Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Stojanovićem Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku", na tekst Branislava Nušića.

1942. Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944. Trupe SAD u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.

1965. Umro američki džez-pevač i pijanist Net King Kol.

1971. Velika Britanija prešla na decimalan novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988. Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.

1989. Deset godina pošto je Moskva poslala trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990. Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose prekinute 1982, u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993. Parlament Slovačke izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika nove države, po raspadu Čehoslovačke.

1996. Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu od 1992. do 1995. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997. Srpska opoziciona koalicija Zajedno održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999. U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002. Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, što je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotu 1997. Iako emituju četvrtinu gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, SAD odbacile Protokol iz Kjota zbog štete po nacionalnu industriju.

2003. U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo protiv rata u Iraku.

2003. Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939, kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja koje je nacistička Nemačka počinila tokom holokausta.

2004. U Kini pogubljen Jang Ksinhai, jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 15.02.10 11:11

Moram priznati da ovu temu ne pratim ni malo. :)

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 16.02.10 11:24

Na današnji dan, 16. februar

1808. Napoleon počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa.

1831. Rođen ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, autor romana i pripovedaka o ruskoj provinciji. Prema njegovom delu "Ledi Makbet scenskog okruga" Šostakovič komponovao poznatu operu "Katarina Izmajlova".

1871. Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire.

1871. Francuska potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka potpisan u maju.

1873. Španski kralj Amadeo II Savojski abdicirao zbog unutrašnjih previranja i jačanja republikanskog pokreta. Proglašena prva španska republika, oborena naredne godine, kada je vojska vratila na vlast burbonsku dinastiju s kraljem Alfonsom XII.

1877. Rođena srpska književnica Isidora Sekulić, jedna od najznačajnijih srpskih autorki XX veka.

1907. Umro Đozue Karduči, najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, dugogodišnji profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1906.

1932. Na opštim izborima u Irskoj pobedila partija Fijana fejl, odvojeno krilo Šin fejna, a njen lider Eamon de Valera postao predsednik Izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.

1933. U strahu od nemačkih pretnji Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija zaključivanjem pakta o Maloj antanti i stvaranjem Veća ministara učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke u martu 1939.

1936. Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu formirao Manuel Azanja, vraćen demokratski ustav iz 1931. Pokušaj vojske u julu da obori republikansku vladu prerastao u građanski rat završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franka.

1945. Avioni SAD u II svetskom ratu počeli masovno bombardovanje Tokija.

1959. Vođa gerilaca Fidel Kastro postao premijer Kube pošto je 1. januara 1959. zbacio diktatora Fulhensija Batistu.

1978. Kina i Japan u Pekingu potpisali trgovinski ugovor vredan 20 milijardi dolara. Početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.

1994. U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu poginulo 200 ljudi.

1998. U padu erbasa A300 tajvanske aviokompanije Čajna erlajnz blizu aerodroma u Tajpehu poginule 203 osobe, odnosno svi putnici i članovi posade, među njima guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.

2000. Rusija obnovila odnose s NATO-om prekinute zbog napada te vojne alijanse na Jugoslaviju 1999.

2001. U napadu naoružanih Albanaca na autobus blizu Podujeva na Kosovu poginulo 10 Srba, 43 osobe povređene.

2002. Umro prvi menadžer engleske fudbalske reprezentacije Volter Vinterbotom.

2003. U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu SAD stradalo 59 osoba.

2008. Evropska unija je odobrila slanje oko 2.000 pripadnika Euleksa na Kosovo, koji će postepeno preuzeti nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije EU počelo je 9. decembra 2008. na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN.
__________________

Naslov: Re: DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 17.02.10 10:18

Na današnji dan, 17. februar

1600. Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno spaljen u Rimu kao jeretik, na osnovu presude Inkvizicije.

1653. Rođen italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivač bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor baroknih dela za gudačke instrumente u XVII veku.

1673. Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer umro pošto mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji "Uobraženi bolesnik". Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao više od 30 pozorišnih komada.

1836. Ukazom kneza Miloša Obrenovića, u Bukureštu osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio Mihajilo German, sekretar Jovan Gavrilović.

1856. U Parizu umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara XIX veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma, izvršila ogroman uticaj na evropsko pesništvo.

1864. Južnjačka podmornica Hanli u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini torpedom potopila severnjački brod Hustanik, što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.

1909. U tvrdjavi Fort sil u Oklahomi umro indijanski poglavica Gojatlaj, poznatiji kao Džeronimo, poslednji poglavica Apača. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua predvodio nekoliko indijanskih ustanaka, a 1886. se predao vojsci SAD.

1916. Britanske i francuske trupe zauzele, u I svetskom ratu, Kamerun, nemačku koloniju u Africi.

1966. Francuska lansirala svoj prvi satelit sa poligona u Sahari.

1972. Donji dom parlamenta Velike Britanije usvojio zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici.

1979. Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera Kina napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije prisiljena da povuče trupe.

1982. Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio nekadašnjeg saborca Džošuuu Nkoma za učešće u zaveri i isključio ga iz Vlade. Mugabe i Nkomo sedamdesetih godina vodili zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.

1990. Čehoslovačka komunistička partija isključila iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i 20 funkcionera koji su došli na vlast posle sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.

1992. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Butros Gali preporučio razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji SFRJ.

1995. Albanci u Tetovu, u Makedoniji, počeli masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni Albanski univerzitet u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo jedan demonstrant, dosta njih povređeno.

1999. Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza NATO usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo, "Zajednički čuvar". Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Dragoljub Ojdanić, naredio jačanje borbene gotovosti jedinica Vojske Jugoslavija i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.

2002. Prelaskom na evro Francuska se oprostila od franka, koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.

2003. Po nalogu haškog Tribunala, na Kosovu uhapšena tri pripadnika rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova i izručena tom sudu. Uhapšeni Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. Prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio KFOR. Protiv Murtezija sud povukao optužnicu zbog zamene identiteta.

2003. U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu 21 osoba poginula, oko 50 ih povređeno.

2004. U 83. godini umro bivši predsednik Meksika Hose Lopez Portiljo.

2006. Oko 1.800 ljudi progutalo je blato na jednoj farmi na istoku Filipina.

2008. Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Do kraja 2008. Kosovo su priznale 53 države, među kojima su SAD, Australija, Avganistan, Turska, Albanija, Senegal i 20 zemalja članica Evropske Unije.

2009. U Tribunalu UN-a u Pnom Penu (Kambodža) počelo je suđenje Kaing Guek Eavi, prvom od pet lidera crvenih Kmera, odgovornih za smrt više od 1,7 miliona ljudi. Suđenje je počelo tri de

» DANAŠNJI DAN DONEO MI JE...