hERmiona
Admin
Posts : 1227
Points : 1361
Reputation : 51
Join date : 28.12.2009
 |  Naslov: PREDLOG ZAKONA O ZASTITI OD DUVANSKOG DIMA  03.02.10 11:22 | |
| Kompromis sa pušačima
Predlog zakona o zaštiti od duvanskog dima predviđa zabranu pušenja u zatvorenom radnom i javnom prostoru, ali je poslodavcima dozvoljeno da odrede posebnu prostoriju za pušenje.
Svakoga dana u Srbiji se popuši oko 73 miliona cigareta, a pušače dnevno taj užitak košta oko 3.100.000 evra, što znači da za godinu dana Srbi za cigarete potroše 1.800.000.000 evra.
Da bi se predupredilo štetno dejstvo duvana, Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o zaštiti od duvanskog dima, koji je u skupštinskoj proceduri, što predstavlja značajan korak napred u kontroli pušenja koji treba da dovede do zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u većoj meri nego što je to bilo do sada.
Prema tom zakonskom predlogu, sačinjenom posle veoma iscrpne javne rasprave od nekoliko meseci tokom prošle godine, predviđa se zabrana pušenja u zatvorenom radnom i javnom prostoru, ali je poslodavcima dozvoljeno da mogu u zatvorenom radnom prostoru da odrede posebnu prostoriju za pušenje.
Izuzetak predstavljaju prostorije državne uprave i lokalne samouprave, zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, kulture, sporta i rekreacije.
Takođe, izuzetak su i ustanove proizvodnje, kontrole i prometa lekova, životnih namirnica, društvene ishrane, medija i prostora u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje, kao i prostora za održavanje sastanaka i javnih okupljanja građana.
Posebna prostorija za pušenje može se obezbediti na radnim mestima van tog spiska, a u ugostiteljskim objektima za ishranu i piće dozvoljava se podela prostora na pušački i nepušački, s tim što nepušački treba da se nalazi blizu ulaza.
Ako je ukupna upotrebna površina ugostiteljskog objekta manja od 80 metara kvadratnih onda vlasnik može odabrati da li će restoran biti pušački ili nepušački.
Zakonom se predviđaju mnogo direktnija ovlašćenja inspekcija i to ne samo zdravstvene i sanitarne inspekcije, nego i u prosvetnim ustanovama, kao i Ministarstva za rad.
Zakon je razmatran unutar vladinih tela i usklađivan je sa svim relevantnim mišljenjima različitih ministarstava i predstavlja nastavak aktivnosti posle usvajanja Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije 2006. godine i Strategije kontrole duvana 2007. godine.
S druge strane, uvođenje potpune zabrane pušenja u Evropskoj uniji pokazalo se kao neefikasno i mnoge zemlje članice odlučile su da ublaže zabranu pušenja na javnim mestima i zakon prilagode sadašnjoj ekonomskoj krizi.
Tako su zakonodavci nemačke pokrajine Bavarske odlučili da ublaže zabranu pušenja i od 1. avgusta prošle godine su dozvolili pušenje u barovima tako što bi se u većim od njih izdvojile posebne prostorije za pušače.
Manji barovi u kojima je pušenje dozvoljeno moraju da nose oznaku "barovi za pušače".
Tom odlukom je okončana potpuna zabrana pušenja u barovima, restoranima i disko klubovima koja je važila od januara prošle godine.
Najstroža zabrana pušenja uvedena u Nemačkoj smatra se krivcem za loše rezultate vladajuće konzervativne partije na izborima prošlog septembra.
Proširenje zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima izglasano je u belgijskom parlamentu jula prošle godine, a prema novom zakonu pušenje će biti dozvoljeno samo u barovima koji ne služe sveže pripremljenu hranu.
Ako je bar manji od 50 kvadratnih metara, pušenje je dozvoljeno u celom objektu, a ako je veći, odeljak za pušače treba da zauzima manje od 50 odsto ukupne površine.
Prema istraživanju koje je obavio nacionalni sindikat samozaposlenih, sedam od 10 barova odabralo bi da prestane da služi hranu da bi zadržalo mogućnost dozvoljenog pušenja.
Grčka je, posle više neuspešnih pokušaja uvođenja potpune zabrane pušenja počela primenu novog zakona, po kojem vlasnici objekata manjih od 70 kvadratnih metara biraju da li će se u njemu pušiti ili ne, dok vlasnici većih objekata mogu da obezbede odvojeni prostor za pušače.
Slično iskustvo zabeleženo je i u Hrvatskoj, gde se Ministarstvo zdravlja, takođe, složilo sa mogućnošću izmene zakona o potpunoj zabrani pušenja na javnim mestima, sa obrazloženjem da "naročito u vreme krize i recesije" nema mesta za tako radikalne mere.
Takvoj odluci prethodila je peticija udruženja ugostitelja Hrvatske koje je dalo zakonski predlog kojim se objektima do 50 kvadratnih metara daje izbor hoće li biti namenjeni pušačima ili nepušačima.
Inače, od uvođenja potpune zabrane pušenja, u Hrvatskoj je zatvoreno više od 100 kafića, a promet je opao i do 80 odsto.
U Vinkovcima i Sinju protiv takve odluke štrajkovali su 24-satnim zatvorenim vratima ugostiteljskih objekata, a širom Hrvatske raspisana je i peticija oko koje se očekuje oko 300.000 potpisa građana.
Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da je pušenje najveći pojedinačni uzrok smrtnosti stanovništva, a analize pokazuju da će polovina pušača u svetu, oko 650 miliona ljudi, umreti od bolesti izazvanih pušenjem.
Među prvim zemljama koja je zabranila pušenje na javnim mestima 2002. godine bila je Grčka, ali se to nije sprovelo u delo i u barovima u toj zemlji, a stroga zabrana pušenja na javnim mestima uvedena je u Norveškoj, Malti, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Letoniji, Litvaniji, Estoniji, Francuskoj, Finskoj, Danskoj, Belgiji i Islandu.
Pušači ne mogu da ostave pušenje bez poteškoća, iako žele to da urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini zbog duvanske zavisnosti.
Nikotin je supstanca u duvanu koja izaziva zavisnost, zahvaljujući njegovom dejstvu na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu.
Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti način kao kod droge, heroina ili kokaina, koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija.
Može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, ali i poboljšava fizičko funkcionisanje i stvara prijatna osećanja.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da je psihoaktivna supstanca svaka koja uneta u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija.
Prema SZO, to su supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (mozak) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju, a uskraćivanjem te supstance koja je modifikovala funkcije, pojavljuje se grupa raznih simptoma koji se definišu kao "simptomi apstinencijalne krize" ili "apstinencijalni sindrom".
Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku.
Kriza koja počinje već posle dva sata može da traje i do šest meseci, a pušač je suočen sa žudnjom za cigaretom, promenljivog je raspoloženja, uznemiren, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija. Usporen je srčani rad, koncentracija je niža, usporen je metabolizam, primetna je stalna glad...
Ono što olakšava proces odvikavanja i ublažava apstinencijalnu krizu prouzrokovanu uskraćivanjem nikotina iz duvana su sredstva supstitucije nikotinom (Nicotine replacement therapy - NRT) i za sada su to jedina, sa nikotinom, zvanično odobrena sredstva za tu namenu.
NRT uključuje nikotin u formi flastera, žvaka, lozengi, nazalnog spreja, inhalera i mikrotableta i taj tretman ima za cilj da zameni nikotin iz cigareta i smanji apstinencijale krize koji prate proces odvikavanja od pušenja.
Stručnjaci ukazuju da bez pomoći samo jedan od tri pušača pokuša da ostavi duvan, kao i da samo 30 odsto pušača uspe da izdrži dva dana bez cigarete.
Bez stručne pomoći samo tri odsto se izleči iz prvog puta, a polovina, ipak, uspe u svojoj nameri, ali iz pet do sedam pokušaja, u roku od pet do 10 godina.
bLIC | |
|
