Svi smo mi nekad bili povredjeni. Ja sam kao klinka (recimo da sam sad manja klinka nego sto sam nekad bila :P ) ulazila u vezice zbog gubljenja vremena, nisam imala ni ozbiljne namere ni volela duge veze... Tako je i trebalo da bude naravno. A onda kad sam sazrela za vezu, zaljubila sam se u pogresnog. On me povredio a ja se zaklela da vise necu sebi dozvoliti da se zaljubim, a cak i ako se ta glupost desi necu mu pokazati koliko mi znaci. To je blesavo, ali je stav s kojim svaka povredjena devojka krece. Ako se ne zaljubis raskid nece boleti. Ali kakva ce onda biti veza? Bez emocija veza, bez emocija raskid... pa sta je tu interesantno? Provodjenje vremena s nekim u koga ne zelimo da se zaljubimo? Pa to mozemo i sa najboljim ortacima, sta ce nam onda veza???
E sad... svega toga sam svesna i ja i jos 4756913419 drugih, ali ponekad nismo dovoljno jaki da slusamo razum pa prevagne neki strah blesavi :'(
Naslov: ZAŠTO SE PLAŠIMO LJUBAVI? 
30.12.09 17:45
