Lista od deset najvažnijih događaja u svetu u 2009. godini, po izboru agencije Beta.
1. LISABONSKI UGOVOR - Prihvatanjem Lisabonskog ugovora na ponovljenom referendumu u Irskoj i završetkom procesa ratifikacije u Češkoj, kao poslednjoj članici EU, omogućeno je da taj ugovor o preustrojstvu evropskih institucija nakon višegodišnjih pregovora stupi na snagu 1. decembra.Evropska unija je time dobila prvog predsednika i prvog šefa diplomatije. Taj Ugovor bi trebalo da olakša donošenje odluka u okviru Unije i da poveća njen uticaj na međunarodnoj političkoj sceni, kao i da omogući dalja proširenja. Jednom od ključnih odredbi Lisabonskog ugovora predviđa se ukidanje prava veta pojedinačnih država u čitavom nizu važnih oblasti i prvi put se predviđa mogućnost da članica istupi iz EU. Povelja EU o osnovnim pravima postaje pravno obavezujuća iako su Velika Britanija, Poljska i Češka uspele da izdejstvuju da budu izuzete.
2. FINANSIJSKA KRIZA - Svetska finansijska kriza, najveća od Velike depresije 1929, bila je tema samita lidera grupe 20 najuticajnijih zemalja sveta (G20) u aprilu u Londonu, a potom i u septembru u Pitsburgu. Skup lidera u Londonu obeležen je masovnim demonstracijama na kojima je između ostalog zapaljena figura koja predstavlja bankara, obešena na uličnu rasvetu. Lideri G20 su se na tom samitu obavezali da u posrnulu svetsku privredu ubace dodatnih hiljadu milijardi dolara, ali ne u obliku stimulativnih, fiskalnih paketa nego preko međunarodnih finansijskih institucija. Na samitu G20 u Pitsburgu je pak dogovorena oštrija kontrola finansijskih tržišta kako se ekonomska kriza ne bi ponovila. Krajem godine svetska privreda je ipak počela polako da izlazi iz recesije, ali stručnjaci ukazuju da će oporavak od najdublje recesije od Drugog svetskog rata biti veoma spor.
3. OBAMA NOBELOVAC - Nobelov komitet iznenadio je svet kada je 9. oktobra saopštio da je predsednik SAD Barak Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, a zbog, kako je obrazloženo, "njegovih napora da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među ljudima". Obama je samo nekoliko dana pre nego što će mu biti uručena prestižna nagrada objavio da će u Avganistan biti poslato još 30.000 vojnika i najavio početak povlačenja američkih snaga iz te zemlje od jula 2011. Protivnici rata u Avganistanu se pribojavaju da bi SAD mogle da budu uvučene u "beskrajni konflikt" kao što je to bio slučaj sa ratom u Vijetnamu, ali Obama odbacuje takvo poređenje navodeći da su se SAD u Avganistanu priključili saveznici iz 43 zemlje sveta. Obama je, međutim, održao obećanje o povlačenju vojnika iz Iraka pa su iračke snage šest godina nakon američke invazije, 30. juna preuzele kontrolu nad gradovima, dok je zatvaranje Gvantanama najavio za januar 2010.
4. NATO I EU NA ZAPADNOM BALKANU - Tokom 2009. godine NATO je stigao na Zapadni Balkan, dok je napredovanje zemalja regiona ka EU bilo usporeno zbog nerešenih međusobnih sporova i (ne)saradnje sa Haškim tribunalom. Albanija i Hrvatska postale su 1. aprila punopravne članice NATO, a Crna Gora je 4. decembra dobila poziv da pristupi akcionom planu za članstvo. Od 19. decembra Crna Gora, Makedonija i Srbija dospele su na belu šengensku listu; Srbiji je posle godinu i po dana, 7. decembra deblokiran prelazni trgovinski sporazum sa EU; Albanija i Srbija predale su zahteve za kandidaturu za članstvo u EU, dok je Crna Gora odgovorila na upitnik iz Brisela i čeka na prihvatanje kandidature. U isto vreme Hrvatskoj su veći deo godine bili blokirani pristupni pregovori, zbog spora oko granice sa Slovenijom, dok Skoplje i dalje nema datum za početak pregovora zbog nerešnog spora sa Grčkom oko imena te bivše jugoslovenske republike.
5. POČELO SUĐENJE RADOVANU KARADžIĆU - Pred Haškim tribunalom 26. oktobra počelo je suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Dugogodišnji haški begunac je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da nije imao dovoljno vremena da se pripremi. Sud mu je nakon toga odredio britanskog advokata Ričarda Harvija za branioca, a 1. mart 2010. kao datum za nastavak suđenja. Karadžić je saopštio da ne prihvata branioca i da najverovatnije neće biti spreman za suđenje 1. marta.
6. NEZAVISNOST KOSOVA PRED MEĐUNARODNIM SUDOM PRAVDE - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana je usmena rasprava o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. U raspravi u haškoj Palati mira od 1. do 11. decembra, petnaestorica sudija su saslušala argumente Srbije, vlasti u Prištini i 27 država. Dvanaest država i Srbija ocenilo je da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava, dok je legalnost te deklaracije, pored vlasti u Prištini, podržalo 14 zemalja, a jedna se nije izričito izjasnila. Nakon rasprave Sud treba da donese savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće. Od osnivanja 1946. godine, Međunarodni sud pravde je dao savetodavno mišljenje o 25 međudržavnih sporova.
7. BORBA PROTIV KLIMATSKIH PROMENA - Globalno zagrevanje čije posledice, kako upozoravaju naučnici, mogu biti veoma ozbiljne bilo je tema dugo pripremanog samita u Kopenhagenu, održanog pod okriljem UN. Međutim, samit nije ispunio očekivanja pošto učesnici nisu uspeli da usvoje završni dokument već su ga samo "primili k znanju". Završni dokument je usaglasilo 27 zemalja uključujući SAD, Kinu, Indiju, Brazil, Južnoafričku Republiku i vodeće zemlje EU, dok su se ostale zemlje složile da u narednom periodu dostave obaveštenje o tome da li su se priključile Deklaraciji. Završni dokument predviđa da se za pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv globalnog zagrevanja obezbedi 100 milijardi dolara godišnje, počev od 2020. Deklaracija međutim ne sadrži cifre vezane za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, ni kratkoročno do 2020, ni dugoročno do 2050, već se samo navodi da porast globalne temperature u narednih sto godina treba održati unutar granice od dva stepena.
8. PANDEMIJA NOVOG GRIPA - U Meksiku se krajem aprila pojavio novi virus gripa tipa A (H1N1) koji se najpre proširio na SAD, a potom i širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija je zato u junu, prvi put posle 41 godine, proglasila pandemiju. Samo dan kasnije švajcarska farmaceutska kompanija Novartis saopštila je da je proizvela prvu turu vakcina protiv novog gripa. U svetu je do sada virus novog gripa laboratorijski potvrđen u 208 zemalja sveta, a broj umrlih je dostigao 10.582.
9. IZBORI I NEMIRI U IRANU - Na predsedničkim izborima u Iranu, 12. juna, dotadašnji predsednik Mahmud Ahmadinedžad osvojio je drugi mandat. Pristalice opozicionog lidera Mir Hoseina Musavija zbog sumnje u izbornu prevaru počeli su narednog dana u Teheranu najveće proteste od Islamske revolucije, ali je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei potvrdio posle šest dana Ahmadinedžadovu pobedu na izborima i naredio prestanak protesta. Državni mediji su saopštili da je tokom protesta opozicije poginulo najmanje 19 ljudi, oko 100 ih je povređeno, dok je policija uhapsila 457 osoba. Evropski i svetski lideri oštro su osudili Teheran zbog upotrebe sile protiv demonstranata. Pola godine kasnije, 21. decembra snage bezbednosti ponovo su se sukobile sa opozicijom na pogrebu vodećeg iranskog sveštenika - disidenta Hoseina Alija Montazerija. Njegov ispraćaj pretvorio se u masovni antivladin protest tokom kojeg su se čuli povici "smrt diktatoru" i slogani podrške opoziji. Po oceni analitičara, smrt jednog od arhitekata Islamske revolucije koji je kritikovao vlasti da su u ime islama zavele diktaturu i zalagao se za poštovanje građanskih i zenskih prava u Iranu, mogla bi označiti kraj jedne ere u Iranu, koji i dalje odbija saradnju sa Savetom bezbednosti UN na rešavanju nuklearnog pitanja.
10. IZRAELSKA OFANZIVA NA GAZU - Nakon vazdušne i artiljerijske, Izrael je 3. januara počeo i kopnenu ofanizvu na pojas Gaze u kojoj je, prema procenama, za tri nedelje poginulo oko 1.300 Palestinaca. Prema podacima Bi-Bi-Sija u sukobima je srušeno 4.000 zagrada, a 20.000 je teško oštećeno. Bez doma je ostalo oko 50.000 Palestinaca, a oko 400.000 stanovnika Gaze ostalo je bez vode. Nova eskalacija nasilja na Bliskom istoku izazvala je osude širom sveta. Komisija UN za istraživanje činjenica u Gazi predvođena sudijom Ričardom Goldstonom u septembru je objavila izveštaj u kojem tereti i izraelsku i palestinsku stranu za ratne zločine, uz preporuku Savetu bezbednosti UN da uputi slučaj kršenja međunarodnog prava u ratu u Gazi stalnom Međunarodnom krivičnom sudu. I izraelska vlada i Hamas su ocenili da je izveštaj "nepravedan".
Izvor:Avala
Naslov: 10 NAJVAZNIJIH DOGADJAJA U SVETU U 2009. 
14.01.10 11:34