VESTI IZ SVETA ZDRAVLJA

Nedavno istraživanje pokazalo je da su deca koja nedovoljno spavaju sklona emocionalnim problemima i kasnije problemima sa prekomernom težinom. Odgovornost za te probleme istraživači pripisuju roditeljima.

Mali Dilan, star 18 meseci, izgleda veoma smireno dok spava. Ali ponekad on stavlja na probu strpljenje svoje majke Sare Lopez.

«Neka deca postanu pospana i legnu sama da dremnu. Naša jednostavno nisu takva,» kaže ona.

Dilanova teškoća da se smiri nije neuobičajena. Medjutim, brojne studije sada pokazuju da se navike o tome kako spavamo i koliko dugo, stvaraju rano u životu. Ipak izgleda da nastojanje da se beba uspava držanjem u naručju ili ljuljanjem možda neće biti tako dobra ideja, kaže doktorka Džudit Ovens sa univerziteta Braun u Roud Ajlendu.

«Što se više roditelji uključuju u proces uspavljivanja kada je vreme za odlazak u krevet, veća je verovatnoća da će dete postati zavisno od roditelja u smislu uspavljivanja,» kaže doktorka Braun.

Istraživači sa univerziteta Montreala u Kanadi, intervjuisali su više od 900 roditelja o navikama za spavanje njihovih petomesečnih beba i tome šta oni čine kako bi ih uspavali. Roditelji su ponovo ispitani kada su njihova deca napunila 6 godina. Budući problemi sa spavanjem često su pratili roditelje koji su deci davali hranu ili piće kada se probude ili ako su ih stavljali zajedno sa njima u krevet. Ta deca su imala loše snove ili su spavala manje redovno. Doktorka Blanš Beneson je iz Montefiore medicinskog centra u Njujorku.

«Kada roditelji stalno reaguju na decu koja se bude i plaču – to je ono što deca stiču kao iskustvo,» kaže ona.

Istraživači iz škole za javno zdravlje univeryiteta «Džons Hopkins» takodje su ustanovili da je broj sati tokom kojih deca spavaju indikator da li će dete imati prekomernu težinu kasnije u životu. Njihova studija nagoveštava da bi deca mladja od pet godina trebalo da spavaju najmanje 11 sati noću – deca od 5 do 10 godina, najmanje 10 sati – i da bi ona starija od 10 godina trebalo da spavaju najmanje 9 sati svake noći. Oni koji su spavali manje imali su 90 odsto rizika da steknu prekomernu težinu ili budu gojazni, u poredjenju sa onima koji su spavali više sati. Mnogi pedijatri kažu da ovi zaključci možda ne mogu da se primene na sve bebe. Ali svakako preporučuju roditeljima da budu strpljiviji – i deca će sama krenuti na spavanje. U medjuvremenu, Sara Lopez je pomalo skeptična u odnosu na te savete.

«Mogla bih da kažem da je ove preporuke mnogo lakše izreći nego sprovesti,» poručuje ona.


voa news[/QUOTE]

Mozak nam "posustaje" već u 27. godini





Ljudski mozak počinje da "popušta" već u 27. godini, rezultat je istraživanja profesora Timotija Salthausa sa Univerziteta u Virdžiniji, koji je tokom sedam godina pratio 2.000 pacijenata dobrog zdravlja, starosti od 18 do 60 godina, podvrgavši ih testovima za proveru mentalne agilnosti.

Zaključke je objavio u nanovijem broju časopisa "Neurobiologija starenja", i oni su neopozivi: ljudski mozak počinje da popušta već od 27. godine i to nepovratno.

Mentalne sposobnosti kvaliteta i brzine rezonovanja i prostrorne vizualizacije, opadaju mnogo ranije nego što se smatralo.

Druga vrsta testova obavljanih u okviru istraživanja Alchajmerove bolesti dala je iste rezultate kao i studija profesora Salthausa.

Pokušavajući da što ranije otkrije znake demencije, dr Rebeka Vud otkrila je da je čovek u najboljoj intelektualnoj formi u 22. godini, da bi tokom narednih pet godina stagnirao, pre nego što počne intelektualno da "propada".

Pamćenje je dobro u proseku do 37. godine, a sve što je vezano za stečeno znanje odoleva do šezdesete godine. Kognitivni pad, međutim, počinje veoma rano, istakla je dr Vud.

(Tanjug)



preuzeto sa:mtsmondo.com

Krvne grupe i rizik od raka pankreasa





Osobe koje imaju O krvnu grupu izložene su relativno niskom riziku od raka pankreasa, dok ljudi koji imaju B krvnu grupu imaju najviši stepen rizika od dobijanja ove vrste kancera, pokazali su rezultati nedavno obavljenog istraživanja.

U poređenju sa ljudima O krvne grupe, oni koji imaju A krvnu grupu imaju za 32 odsto viši rizik od dobijanja raka pankreasa, grupa AB nosi rizik viši za 51 procenat, a B krvna grupa je visokorozična - ljudi koji imaju ovu krvnu grupu izloženi su riziku višem za čak 72 odsto, prenosi Rojters.

Rezultati studije objavljeni u "Žurnalu Nacionalnog instituta za rak" (Journal of the National Cancer Institute) zasnovani su na ispitivanju 107.503 osobe od '70. godina do danas.

"Ovo otkriće moglo bi da ima značajnu ulogu u razvijanju novih metoda skrininga na rak pankreasa, jednog od najopasnijih tipova kancera, sa veoma visokim procentom smrtnog ishoda", kaže dr Brajan Volpin sa bostonskog instituta "Dana-Farber", koji je bio vođa istraživačkog tima.

Upravo otkrivena povezanost krvne grupe i rizika od raka pankreasa naučnicima pruža novi uvid u biološke mehanizme koji dovode do razvoja ove bolesti, dodao je dr Volpin.

"Poznato nam je svega nekoliko genetskih faktora koji su povezani sa rakom pankreasa. Rezultati ove studije pokazali su da krvna grupa, koja je određena genom na devetom hromozomu, u znatnoj meri utiče na rizik od razvoja ove bolesti", kaže dr Volpin.

"To zapravo znači da je za rizik od raka pankreasa odgovoran ili gen koji određuje krvnu grupu, ili gen koji se takođe nalazi na devetom hromozomu u njegovoj neposrednoj blizini. Ovo saznanje otvara nove pravce istraživanja genetskih faktora rizika kada je ovaj tip raka u pitanju."

Rak pankreasa širi se veoma brzo, tako da se kod mnogih pacijenata otkrije tek kada bolest uznapreduje toliko da hirurška intervencija više nije moguće.



(MONDO)

Ovsene mekinje tope kilograme i snižavaju loš holesterol


Samo dve supene kašike ovsenih mekinja dnevno mogu da vam pomognu da izgubite višak kilograma, snizite holesterol i zaštitite svoje krvne sudove, predupredite ili ublažite dijabetes, sprečite zatvor i preventivno utičete na moguć razvoja raka debelog creva....


Izgleda suviše jednostavno da bi bilo istinito? Francuski lekar i dijetolog dr Pjer Dukan je autor nekoliko poznatih dijeta, kao i knjiga bestselera o ovsenim mekinjama. Uverio se da su one najefikasnije sredstvo za mršavljenje.

Ovsene mekinje su odlične za one koji žele da smršaju jer ne moraju da drže nikakvu posebnu dijetu. Mogu da nastave da se hrane na relativno prirodan i normalan način, uz dodatak samo jedne ili dve kašike ovsenih mekinja svojim dnevnim obrocima.

Pošto je osećaj gladi najveća prepreka za one koji žele da smršaju, a ovsene mekinje mogu da uvećaju svoj obim 20 do 40 puta, one omogućuju da se napuni želudac sa manje unete hrane. Na taj način, konzumiranje jedne supene kašike ovsenih mekinja uz obrok omogućuje vam da zapravo pojedete manje ostale hrane, a da ipak budete siti.

Pored toga, ovsene mekinje upijaju u sebe znatnu količinu tečnosti sa rastvorenim hranljivim materijama i tako sprečavaju da se veći deo već unetih kalorija usvoji. Kalorije naprosto zajedno sa ovsenim mekinjama prolaze kroz creva i eliminišu se iz organizma.

Kada sa svojom hranom konzumirate ovsene mekinje, loš holesterol koji se proizvede u procesu varenja se zalepi za njihova vlakna upravo onako kako bi se zalepio i za zidove arterija. A pošto ta vlakna nesvarena prolaze kroz tanko crevo i dospevaju u debelo crevo, ni holesterol koji se zalepi na njih ne dospeva u krv, već se eliminiše iz organizma.

Po tvrdnjama dr Pjera Dikana, redovno konzumiranje ovsenih mekinja može da snizi loš holesterol za 15 odsto - što je ravno dejstvu lekova koji se koriste u istu svrhu.



preuzeto sa:blic.rs

Topli i vlažni dani opasni za srce



Autor: Biljana Tasić




Glavobolja, umor, nesanica i razdražljivost veoma su često posledice naglih temperaturnih promena. Vreli dani i kišovite večeri utiču da se čak i najzdravije osobe osećaju loše.


Nagle promene, posebno one koje se dešavaju u toku jednog dana, pravi su stres za organizam koji pokušava da se prilagodi. Većina ljudi požaliće se na blage simptome i neprijatnost, dok će pojedinci osećati jake vrtoglavice, bolove, mučnine...
Posebno su ugroženi hronični bolesnici i meteoropate - osobe kod kojih se pogoršanje bolesti ili različite zdravstvene tegobe redovno javljaju u nepovoljnim vremenskim uslovima.

Simptomi

Najčešći simptomi na koje se žale meteoropate su: poremećaji spavanja (nesanica ili stalna pospanost), umor, glavobolje i migrene, mučnine, vrtoglavice, bolovi u zglobovima i mišićima, kao i u ožiljcima starih povreda, problemi sa srčanim ritmom (najčešće pojačano lupanje srca) i disanjem, napada astme, depresija, razdražljivost, povišen krvni pritisak.
Osim zdravih ljudi koji 24 do 48 sati pre promene vremena počinju da osećaju tegobe i velikom broju hroničnih bolesnika simptomi se pogoršavaju u lošim vremenskim uslovima.
Sparina, koju osećamo ovih dana, negativno utiče na osobe koje imaju probleme sa bolestima krvnih sudova, za koje je takođe veoma opasan i topao vetar koji može da izazove srčani ili moždani udar.
Od naglih promena posebno moraju da se čuvaju srčani bolesnici jer je poznato da tokom sparnih dana, kada je povećana vlažnost vazduha, srce otežano radi ako je izloženo fizičkom naporu. Takođe, ovakvi dani su veoma opasni i za obolele od bolesti disajnih sistema, osobe koje imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, psihičke bolesnike, reumatičare i one koji pate od alergija.

Prilagođavanje

S obzirom na to da na vreme ne možemo da utičemo, preostaje nam samo da se prilagodimo. Osetljive osobe trebalo bi da redovno da prate biometeorološku prognozu. Lekari upozoravaju da su starije osobe i hronični bolesnici obično dobro pripremljeni za ovakve periode jer se pridržavaju saveta lekara i terapiju lekovima prilagođavaju vremenskim uslovima, pa Hitna pomoć najčešće interveniše kod mlađih ljudi koji misle da su zdravi i ne mare za vremenske promene.

Pobedite vrućinu

Tokom loših biometeoroloških uslova tegobe ćete olakšati pridržavajući se ovih saveta: klonite se gužvi, pretrpanih vozila, pijte dosta tečnosti, nosite naočare za sunce i šešire, oblačite se u skladu s temperaturom vazduha, a ne s godišnjim dobom (leti su najpogodniji providni prirodni materijali svetlih boja).
Soli i minerale izgubljene znojenjem nadoknadite svežim voćem, povrćem, voćnim sokovima i izotoničnim napicima, a važno je i poštovati ograničenja svoga tela, što znači da teške poslove nećete obavljati u podne i da ćete se tokom teških i vrućih dana generalno manje baviti napornim fizičkim aktivnostima.
Ako su vaše tegobe ili osnovna bolest jako izražene, što više se odmarajte i provodite većinu vremena u klimatizovanom prostoru.
Ako i nemate klimu u svom domu, sve je više klimatizovanih javnih prostora, poput šoping centara, po kojima bez potrošenog dinara možete lagano da šetate ili odmarate na klupicama.

Sve je više meteoropata

U različitim delovima sveta razlikuju se i procene broja meteoropata - ponegde se govori o „sitnih” dvadesetak odsto, a u najrazvijenijim zapadnim zemljama o preko 30 odsto.
Povećanje osetljivosti na vremenske promene tumači se promenjenim, tipično gradskim načinom života: čovek sve manje boravi u prirodi, a sve više u zatvorenim i klimatizovanim prostorima. Ljudsko telo trebalo bi da se relativno brzo i uspešno prilagodi vremenskim promenama jer je opskrbljeno mehanizmima koji se brinu za regulaciju krvnog pritiska, znojenja, kontrolu širenja i sužavanja krvnih sudova i sl. Ali kao posledica svih nastalih promena, to više nije tako.
Preventivno delovanje je uvek dobro rešenje: organizam ćete ojačati, odnosno smanjiti osetljivost na promjene vremena ako tokom lepih dana provodite što više vremena u prirodi i na prirodnom svetlu, pazite da dovoljno spavate, pokušajte da smanjite svakodnevni stres, redovno vežbajte i krećete se, pravilno se hranite i naizmenično tuširajte toplom i hladnom vodom.





izvor:blic.rs

Veštačke limfne žlezde u borbi protiv karcinoma



Autor: P. Đ.

Veštačke limfne žlezde, koje mogu da reorganizuju imuno-ćelije i na taj način izazovu jak odgovor imunog sistema na infekcije i maligna oboljenja, napravili su japanski istraživači iz laboratorije Riken u Jokohami.


Eksperiment je obavljen na miševima koji su bili podeljeni u dve grupe. Prva je imala dobar imuni sistem, ali nikad ranije nije bila izlagana određenim patogenim bakterijama. Miševi iz druge grupe imali su oštećen imuni sistem, koji nije funkcionisao normalno, pa su bili podložniji bolestima. Naučnici su putem implanata, miševima iz druge grupe ugradili veštačke žlezde, a potom obe grupe izložili izazivačima zaraznih bolesti.

Rezultat je bio iznenađujući, budući da je imuni sistem miševa iz obeju grupa reagovao stvaranjem antitela za zaštitu organizma.
– Ovo istraživanje je značajan korak ka mogućnosti jačanja, pa možda i „opravke” ljudskog imunog sistema. Mislim da će naše otkriće poseban značaj imati u borbi protiv side, raka, raznih infekcija, ali i protiv alergija – kaže Takeši Vatanabe.

Specijalne ćelije, takozvane nosače proteina kolagena, naučnici su „presvukli” ćelijama koštane srži i nervnih nastavaka, i na taj način napravili veštačke limfne čvorove. Ugradnjom veštačkih žlezdi u miševe i praćenjem njenih aktivnosti, istraživački tim je došao do saznanja da je ugrađena žlezda uspela da reorganizuje postojeće imuno-ćelije u organizmu za borbu protiv bolesti.
– Cilj nam je da za dve do tri godine napravimo prototip žlezde koja bi se mogla upotrebiti kod ljudi – dodao je Vatanabe.




izvor:blic.rs

Građani iz cele Srbije mogu se informisati o novom gripu preko kol centra Koordinacinog tela Izvršnog veća Vojvodine: 0700-700-400.


Građani koji sumnjaju da imaju simptome novog gripa mogu da se jave dežurnim epidemilozima na teritoriji Srbije, na sledeće brojeve telefona:

Beograd - 3238102 i 2078670;
Novi Sad - 064-2262938, 063-8225776 i 065-8663312;
Subotica - 064-2270234;
Kikinda - 063-510941;
Sombor - 025-26-505 i 025-22-888;
Zrenjanin - 064-2008677, 064-1464886 i 063-525-426;
Sremska Mitrovica - 064-2150072;
Pančevo - 062-8869733 i 063-439173;
Šabac - 064-8605003;
Požarevac - 065-2164299, 064-8734047, 065-3022400 i 064-8734048;
Valjevo - 062-202719;
Kragujevac - 064-9504471;
Ćuprija - 063-1047960;
Zaječar - 062-8036606;
Čačak - 064-8638802;
Užice - 064-8577505;
Kraljevo - 064-8855002 i 064-8855006;
Kruševac - 037-427241, 064-1633442 i 064-1633353;
Niš - 065-4119416;
Pirot - 063-8907886 i 010-333994;
Leskovac - 064-8648825, 064-8648815 i 016-241 724;
Vranje - 064-8745214;
Kosovska Mitrovica - 064-8252806.


Studio B

Streptokoka grupe B spada među glavne uzročnike nfekcija krvi i mozga novorođenčad. Vakcina koju razvijaju američki naučnici mogla bi da smanji rizik od infekcije.

Eksperimentalna vakcina koju razvijaju stručnjaci s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu smanjuje rizik da trudnice budu nosioci bakterije streptokoke grupe B, koja spada među glavne uzročnike infekcija krvi i mozga novorođenčadi.

Streptokoka grupe B naseljava vaginu i donje regione probavnog trakta od 15 do 40 odsto zdravih žena u SAD.
Ta bakterija se razlikuje od streptokoke grupe A, koja uobičajeno izaziva infekciju grla.

Zbog toga što streptokoka grupe B predstavlja opasnost za novorođenče tokom porođaja, trudnice se rutinski testiraju i one kod kojih se ta bakterija utvrdi, dobijaju intravenozno antibiotik tokom porođaja da bi se zaštitilo dete, ali ta strategija nije baš savršena, upozorava Šeron Hilijer, iz tima stručaka sa Univerziteta u Pitsburgu.
Kao prvo, ne mogu se sve infekcije tom bakterijom sprečiti antibioticima a, osim toga, porodilja mora da stigne u bolnicu dosta brzo po otpočinjanju trudova da bi mogla da primi antibiotik.

Streptokoka grupe B izaziva oboljenje kod jednog od 2.000 američke novorođenčadi. Od nje, takođe, mogu ozbiljno da obole i same trudnice, kao i starije osobe i odrasli koji pate od neke hronične bolesti.

Pitsburški tim je istraživanje obavio na 650 seksualno aktivnih žena, starosti od 18 do 40 godina, koje na početku studije nisu imale streptokoku grupe B ni u vagini ni u rektumu. Nijedna od njih nije bila trudna.
Polovina od navedenog broja žena primila je vakcinu protiv pomenute bakterije, dok je druga polovina primila placebo vakcinu.

Posle osamnaest meseci utvrđeno je da kod žena koje su primile pravu vakcinu postoji za trećinu manja verovatnoća da nose streptokoku grupe B u vagini i za oko 43 odsto manja verovatnoća da je imaju u crevima.

Hilierova priznaje da je korist od pomenute vakcine skromna, ali dovoljna da američkoj vladi i farmaceutskoj industriji ukaže kako postoji mogućnost da se razvije i efikasnija vakcina protiv streptokoke grupe B.


izvor stetoskop info

Pistaći i pivo mogu da spreče pojavu raka

pic Porcija pistaća svaki dan može da spreči pojavu raka, pre svega raka pluća, pokazali su rezultati istraživanja predstavljeni na kongresu Američkog udruženja za istraživanje raka u Hjustonu.

Pistaći, kako su istakli naučnici, sadrže "gama-tokoferol", jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv nekih vrsta raka, preneli su francuski mediji.

Naučnici su konstatovali da bi redovno konzumiranje pistaća moglo da poveća apsorpciju "gama-tokoferola", što bi trebalo da smanji opasnost od pojave raka pluća i raka prostate.

U ispitivanju je učestvovala grupa pacijenata koji su svakodnevno jeli oko 100 komada pistaća, što odgovara težini od gotovo 70 grama pistaća.

Nakon nekoliko sedmica, poređenje sa kontrolnom grupom je pokazalo da je kod njih nivo "gama-tokoferola" bio mnogo viši.

Naučnici kao dobar izvor "gama-tokoferola" navode, između ostalog, ulja od soje i kukuruza, kao i kikiriki.

Na kongresu je saopsteno da je i pivo veoma efikasno u sprečavanju pojave raka zbog svog sastojka hmelja koji sadrži "ksantohumol". Taj antioksidans, "flavonoid" biljnog porekla, može da blokira dejstvo hormona testosterona i na taj način spreci pojavu raka prostate.

Izvor: (Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)

Unos masti nije presudan za gojenje

pic Osobe koje sa godinama žele da očuvaju zdravu težinu ne bi trebalo da budu opsednute unosom što manjih količina masti u organizam.

Ovo je preporuka tima britanskih stručnjaka sa Instituta za metaboličku nauku pri Adenbrouk bolnici u Kembridžu.

Procenat kalorija koje čovek dobija iz masti, za razliku od onog dobijenog iz proteina i ugljenih hidrata, nije ni od kakvog uticaja na kilograme koje će "nabaciti" u nastupajućim godinama, izjavila je za Rojters vođa istraživanja dr Nita Foruhi.

Nije od važnosti ni kakve su masnoće u pitanju - zdrave ili nezdrave, odnosno nezasićene ili zasićene. Važno je samo da ishrana bude uravnotežena i da se redovno upražnjava fizička aktivnost.

Dr Foruhi i njene kolege su do ovakvog zaključka došli proučivši podatke iz velikog evropskog istraživanja o raku i ishrani, kojim je tokom 10 godina praćeno gotovo 90.000 ljudi iz šest zemalja EU.

Prosečan unos masnoća u ishrani ispitanika iznosio je između 31,5 i 36,5 procenata ukupnih kalorija. U proseku oni su dobijali po osminu kilograma godišnje. analizom podataka o njihovoj ishrani utvrđeno je, međutim, da unos i vrsta masnoća nisu na to imali presudan uticaj.

To, naravno, ne znači da ljudi treba da jedu masnu hranu koliko god žele, jer bi to svakako bilo štetno po zdravlje, već samo da ne bi trebalo da budu opsednuti tim faktorom ishrane, ističe dr Foruhu.

Ona kao dobre navodi američke preporuke o ishrani, prema kojima unos masnoća treba da iznosi od 20 do 35 odsto ukupnih kalorija, a prednost pri tome treba dati masnoćama iz ribe, orašastih plodova i biljnih ulja.

Dr Faruhi zaključuje da se gomilanje kilograma sa godinama može efikasno sprečiti ako se ograniči konzumiranje alkohola, kao i hrani dodatih šećera i masti, jer oni povećavaju kalorijski unos ali imaju malu nutritivnu vrednost.

Treba, takođe, voditi računa da se vremenom ne povećavaju porcije hrane i da se redovno bude fizički aktivan.

Izvor: (Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)

Maslinovo ulje - blagotvorno ali skupo


Upotreba maslinovog ulja u ishrani deluje povoljno kod mnogih oboljenja, ali u Srbiji cena ovog proizvoda ne dozvoljava stanovištvu da ga koristi u obilnim količinama.

Maslinovo ulje blagotvorno utiče na srce, krvne sudove i digestivni trakt, sprečava dijabetes, usporava starenje i blagotvorno je za kožu, ali je, uprkos tome, zanimarljiv procenat građana Srbije koji ga koriste u ishrani.

Istraživanja su pokazala da se najniža stopa smrtnosti od konorarnih bolesti beleži u zemljama gde je maslinovo ulje gotovo jedina masnoća koja se koristi.

Za raliku od mediteranskih zemalja, gde je maslinovo ulje neizbežan sastojak gotovo svakog jela, u Srbiji se koriste biljna ulja, pre svega suncokretovo.

Litar maslinovog ulja, posebno najkvalitetnijeg hladno ceđenog, nekoliko je puta skuplji od suncokretovog.

Cena suncokretevog ulja u Srbiji je oko 80 dinara, dok je litar najfinijeg rafinisanog maslinovog ulja, koje se flašira u srpskim fabrikama, oko 300 dinara.

Milan Prostran iz Privredne komore Srbije rekao je FoNetu da je to jedan od razloga zbog kojeg maslinovo ulje nema veći broj potrošača u Srbiji, iako bi ga iz zdravstvenih razloga trebalo više koristiti.

Cena je ta koja potrošače, pogotovo one sa manjom kupovnom moći, opredeljuje koje ulje da kupuju, posebno u vreme finansijske krize, objašnjava Prostran.

Maslinovo ulje je okosnica mediteranske gastronomije, koja se bazira na tradicionalnoj ishrani na Kritu i južnoj Italiji od 60 godina prošlog veka.

Upravo ovaj način ishrane preporučuju i Međunarodni savet za maslinu, kao i brojni nutricionisti i lekari.

Ovaj tip ishrane podrazumeva svakodnevno korišćenje žitarica, voća i povrća, koštuničavog voća, korišćenje maslinovog ulja za kuvanje i prelivanje jela, umereno konzumiranje ribe, minimalno mesa, mali unos punomasnih sireva i drugih mlečnih proizvoda, jednu do dve čaše vina i aktivan način života.

Zahvaljujući promotivnim aktivnostima Međunarodnog saveta za maslinu, nedavno su novinari iz Kine, Indije, Rusije, Kanade i Srbije proveli nedelju dana u Tunisu i upoznali se sa proizvodnjom maslina, ali i gastronomskim aspektom njenog korišćenja.

Masline i maslinovo ulje u Tunisu, kao četvrtom svetskom proizvođaču maslinovog ulja, sastavni su deo svakog odbroka. Svaki Tunižanin u proseku potroši sedam litara maslinovog ulja godišnje.

U Srbiji je procenat korišćenja maslinovog ulja u svakodnevnoj ishrani na nivou statističke greške.

Srbija isključivo uvozi maslinovo ulje, za šta je, prema rečima Milana Prostrana, u prvih 11 meseci 2009.godine potrošeno 2,5 miliona dolara.

Prema njegovim rečima, Srbija nije veliki uvoznik, ni potrošač maslinovog ulja, koje se retko može naći na domaćoj trpezi, ne samo zbog cene, nego i zato što ne postoji navika da ga građani više koriste.

Prostran ne isključuje mogućnost da će se potrošnja malo povećati, jer lekari i nutricionisti savetuju da se maslinovo ulje više koristi.

Izvor: (FoNet, foto: Guliver/Getty Images)

Koliko smo zaista stari?


pic Iako vas datum rođenja određuje po mnogo kriterijuma, naši organi potpuno su nezavisni i svaki od njih ima svoj, daleko mlađi “datum rođenja”, tvrde naučnici. To je posledica sposobnosti regeneracije, a čudesnim kapacitetom obnavljanja, u odnosu na ostale organe, prednjači jetra. Naime, kako je jetra “zadužena” za izbacivanje toksina iz organizma, njene ćelije žive samo 150 dana, i jako brzo se regenerišu.

Do skora se mislilo da srce nema sposobnost regeneracije, međutim, nove studije pokazuju da se tokom životnog veka ćelije obnove dva do tri puta.

Pluća, sa druge strane, imaju različite ćelije, koje se različitom brzinom regenerišu. Nekima je potrebno godinu dana, dok je onima sa površine dovoljno dve, tri nedelje.

Koža se, takođe, jako brzo oporavlja - svake dve do četiri nedelje. Međutim, sa godinama nepovratno gubi kolagen i elastičnost.

Kosti se obnavljaju svakih deset godina, a dok traje "prelazno" vreme, u organizmu imamo i nove i stare kosti. Međutim, kada organizam ostari, proces obnavljanja se usporava, kosti postaju sve tanje i tanje, što je i trenutak kada osteoporoza napada.
Ćelije creva nove su svaka dva-tri dana, što je posledica borbe sa hemikalijama koje unosimo hranom.

Iako nokti rastu 3,4 milimetra svakog meseca, za obnovu im je potrebno šest do deset meseci - šest za nokte na rukama i deset za nokte na nogama.

Crvena krvna zrnca žive samo četiri meseca, nakon čega se obnavljaju. Koliko će kosa “živeti” zavisi od njene dužine, ali prosečan “vek” joj je od tri do šest godina.
Samo dva ljudska organa stara su koliko i mi - mozak i oči. Veliki broj ćelija mozga se ne obnavlja, već nepovratno odumiru. To je glavni uzrok demencije i zbog toga su povrede mozga i najopasnije. Kod očiju se obnavlja samo mrežnjača i regeneriše se za 24 sata.

Izvor: Novosti

Nakon infarkta ostavi pušenje i živi duže


pic Osobe koje posle preživljenog infarkta prestanu da puše žive duže od onih koje su nastavile s pušenjem, pokazala je studija obavljena na Telavivskom univerzitetu.

Studija, kojom je rukovodio dr Jariv Gerber, je 13 godina pratila više od 1.500 ljudi koji su preživeli infarkt. Jedan od njenih nalaza je i to da i oni koji posle srčanog udara ne ostave sasvim cigarete, ali smanje njihov broj, žive duže od osoba koje nastave po starom, preneo je Rojters.

Sve u svemu, oni koji su posle infarkta sasvim ostavili cigarete, su bili pod 37 odsto manjim rizikom da umru u trinaestogodišnjem periodu trajanja studije, što ih gotovo izjednačava sa ispitanicima koji nisu nikad pušili i koji su bili pod 43 odsto manjim smrtnim rizikom od pušača koji ni posle infarkta nisu ostavili čigarete.

Osobe koje su izvesno vreme pre infarkta ostavile duvan, time su smanjile ishod od smrti tokom trinastogodišnjeg perioda za polovinu.

Studijom je bila obuhvaćena 1.521 odrasla osoba stara 65 i više godina, koja je posle prvog infarkta nastupilog 1992. ili 1993. lečena u jednoj od osam izraelskih bolnica. U trenutku infarkta bilo je 27 odsto njih koji nikad nisu pušili, 20 odsto su bili bivši pušači, a više od polovine pušači.

Po otpuštanju iz bolnice, većina praćenih pacijenata je pokušala da ostavi cigarete, a 35 odsto njih je trajno apstiniralo tokom narednih 10 do 13 godina.

Tokom trajanja studije, umrlo je 427 praćenih pacijenata. Pri tom je smrtni rizik bio najveći kod onih koji su nastavili da puše i pošto su u obzir uzeti faktori kao što su gojaznost, navike u vezi s fizičkom aktivnošću, obrazovanje, prihodi i ukupno stanje zdravlja.

Među 381 pacijentom koji je nastavio da puši, rizik od smrti smanjivao se za 11 odsto za svakih pet cigareta dnevno manje.

Izraelski stručnjaci napominju da je dobrobit od ostavljanja duvana - bilo pre, bilo posle infarkta - u najmanju ruku isto toliko velika kao i terapije koje se primanjuju da bi se izbegli daljnji problemi sa srcem, uključujući smanjivanje nivoa holesterola ili korišćenje aspirina i beta blokatora, uz pomoć kojih se rizik od smrti kod osoba koje su preživele infarkt smanjuje za između 15 i 29 odsto.

Izvor: (Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)

Već je nekoliko ranijih studija ukazalo da ispijanje zelenog čaja smanjuje psihološke probleme, a dr Kaiđun Niu sa japanskog univerziteta i njegove kolege su utvrdili da su muškarci i žene stari 70 i više godina, koji piju četiri ili više šolja zelenog čaja dnevno, izloženi 44 odsto manjem riziku od simptoma depresije.

Ispijanje zelenog čaja je rašireno u mnogim azijskim zemljama, uključujući Kinu i Japan, podseća Rojters.

U istraživanju japanskog tima je učestvovalo 1.058 relativno zdravih starijih muškaraca i žena. Oko 34 odsto tih muškaraca i 39 odsto žena je imalo simptome depresije.

Ukupno je 488 ispitanika i ispitanica izjavilo kako svakog dana piju četiri ili više šolja zelenog čaja, 284 dve do tri, dok su drugi konzumirali jednu šolju nedeljno ili manje od toga.

Utvrđeni očigledno dobar uticaj zelenog čaja u prevenciji depresije opstao je i nakon što su u obzir uzeti faktori kao što su društveni i ekonomski status ispitanika, pol, način ishrane, njihova medicinska istorija i eventualno uzimanje antidepresiva.

Nije utvrđeno slično dejstvo ni kafe, ni ulong čaja na ispitanike.

Dr Niu napominje da je za preventivno dejstvo zelenog čaja protiv depresije verovatno odgovorna amino kiselina teanin, za koju se smatra da opušta mozak. On ipak naglašava da su za definitivnu potvrdu antidepresivnog dejstva zelenog čaja potrebna dodatna istraživanja.

Izvor: (MONDO, foto: Guliver/Getty Images)

Redovan seks štiti od srčanog udara i gripa


Vođenje ljubavi dva puta nedeljno smanjuje opasnost od srčanog udara kod muškaraca za 45 odsto, pokazali su rezultati istraživanja objavljeni u časopisu "American Journal of Cardiology".

U studiji se prednosti seksa dovode u vezu sa pozitivnim fizičkim i emocionalnim uticajem na telo, a posebno na kardiovaskularni sistem.

Istraživači sa Instituta Nju Ingland u Masačusetsu navode da muškarci koji upražnjavaju seks dva puta nedeljno imaju upola manje izgleda da dožive srčani udar od muškaraca koji vode ljubav svega jednom mesečno.

Oni su, takođe, utvrdili da su muškarci koji imaju povećanu želju za seksom ne samo zdraviji već da imaju i stabilnije veze pa su samim tim zaštićeniji od stresa.

Prethodna istraživanja su pokazala da muškarci koji ejakuliraju tokom seksualnog čina, ili masturbacije, imaju daleko manji rizik od oboljenja raka prostate, a da seks dva puta nedeljno tokom zime jača imunitet i smanjuje mogućnost obolevanja od prehlade i gripa.

Što se tiče žena, redovan seks izoštrava čulo mirisa tako što podstiče lučenje hormona prolaktina - mehanizam koji pomaže majkama da se vežu za novorođenčad.

Istraživanje je rađeno u periodu od 16 godina, na uzorku od 1.000 muškacara starosti od 40 do 70 godina.

Izvor: (Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)

Arterija koja sprečava pravljenje ugrušaka
S. Vasić

Veštačka arterija koju su kreirali britanski naučnici uvešće revoluciju u kardiohirurgiju. Krvni sud od polimera koji sprečava pravljenje krvnih ugrušaka najviše podseća na kratku špagetu, po svom obliku i fleksibilnosti. Zbog toga je efektivniji od sintetičkih arterija koji su podložne zgrušavanju i suviše krute da bi „pulsirale“ u ritmu srca.

Pacijentima obolelim od kardiovaskularnih oboljenja, kojima preti infarkt ili amputacija zbog stvaranja krvnih ugrušaka u arterijama ili suženja krvnih sudova, neophodna je ugradnja bajpasa. Kao bajpas, odnosno premošćenje tog oštećenog dela krvnog suda, može se iskoristiti ili parče zdrave vene, koja se uzima sa noge, ili, ako pacijent nema zdrave vene (svaki treći), koristi se plastična spravica, veštačka arterija ili vena - graft (kalem). Međutim, te plastične koje se trenutno koriste su suviše krute da bi „pulsirale“ dok krv struji kroz organizam u ritmu otkucaja srca i nema ih u malim veličinama, zbog čega nisu dovoljno delotvorne. Pri tom, materijal od kog se prave (najlon koji se koristi u proizvodnji nekih majica) stimuliše pravljenje krvnih ugrušaka.
Krvni sud koji su krajem prošle godine razvili prof. Džordž Hamilton, vaskularni hirurg, i Aleksandar Sefalian, stručnjak za nanotehnologiju i obnavljanje tkiva Kraljevske bolnice u Londonu, napravljen je od polimera koji je učvršćen sa više tipova specijalnih molekula. Neki do njih stimulišu cirkulaciju, drugi matične ćelije da se „zakače“ za zidove suda. To mu povećava fleksibilnost i omogućava da se koristi u malim veličinama (manje od 8 mm).
- S unutrašnje strane ova „špageta“ ima oblogu - naslagu od miliona minijaturnih bodljica, svaka hiljadu puta tanja od ljudske dlake, koje privlače matične ćelije. Kad jednom „uđu“ u arteriju, matične ćelije rastu i stapaju se u endotel - skup ćelija koje oblažu zdrave krvne sudove. One oblože kompletnu unutrašnjost veštačke arterije, što je onda čini elastičnom i sprečava formiranje ugrušaka krvi - kaže Hamilton.
Novi kalem (graft) pulsira ritmički kako bi se uklopio s otkucajima srca. Materijal od kog je napravljen je jak, fleksibilan, otporan na zgrušavanje i ne može da se prekine, što je najvažnije. Kreiran je uz pomoć nanotehnologije, i to tako da može da izdrži veliki pritisak krvi, dodaje on.
Istraživači su upravo dobili pola miliona funti od Velkom zdravstvenog fonda da bi počeli istraživanja na ljudima. Oni će s operacijama početi tokom ove godine, tako da bi do kraja 2010. trebalo da dobijemo vaskularne graftove - arterijske i venske, kao i stentove izrađene zahvaljujući novoj nanotehnologiji.

izvor:Blic

Proizvedena tableta protiv raka želuca i grla


HELSINKI - Finska biotehnološka kompanija "Biohit" priprema se da na proleće predstavi tržištu tabletu koja može da spreči rak želuca i grla, neutrališući kancerogeni sastojak "acetaldehid", prenele su svetske agencije.
"Acetaldehid" je hemijski sastojak koga proizvode mikrobi u digestivnom traktu od alkohola i šećera, ali je prisutan i u velikom broju prehrambenih namirnica i alkoholnih pića.
Gastrična kiselina u zdravom želucu je obično dovoljna da se unište ti mikrobi, ali oni mogu prežive u želucu slabe kiselosti i nastave da proizvode "acetaldehid" koga Svetska zdravstvena organizacija svrstava u kancerogene
supstance prve kategorije.
"Tableta, koju je razvio "Biohit" u saradnji s istraživačima s Univerziteta u Helsinkiju, dobila je odobrenje zdravstvenih vlasti nakon kliničkih ispitivanja", naveo je generalni direktor "Biohita" Osmo Suovaniemi.
Suovaniemi je istakao i da još treba utvrditi koliko slučajeva raka može da se spreči upotrebom "Biohitove" tablete za šta će, prema njegovom mišljenju, biti potrebno da prođe više godina.
"Biohit", koji planira da lansira svoj proizvod u prvom polugođu ove godine u Finskoj, namerava i njegovo puštanje u prodaju na međunarodnom tržištu najkasnije 2011. godine.

Izvor:Vecernje novosti

Povučen lek "reductil"



BEOGRAD - Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije zatražila je privremeno povlačenje iz prometa leka "reductil" jer su preliminarni rezultati SCOUT studije pokazali da postoji povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih problema usled korišćenja tog leka.
Portparol te agencije Aleksandar Tucović rekao je Tanjugu da je Agencija ostvarila kontakt sa centralom kompanije "Abbot" preko lokalnog predstavništva i zatražila dodatne informacije
o tome.
Odluka o povlačenju leka "reductil" iz prometa doneta je na osnovu preporuke Evropske agencije za lekove, a srpska agencija za lekove je o tome obavestila Ministarstvo zdravlja.
"Abbot" je pripremio pismo za zdravstvene radnike i na preporuku Agencije dostavio je i Ministarstvu zdravlja, naveo je Tucović.
On je podsetio da će zvanično obaveštenje za javnost biti dostupno na internet stranici Agencije za lekove.

Vecernje novosti

Rešena ključna zagonetka HIV virusa

Tim britanskih i američkih naučnika tvrdi da je, posle dvadesetogodišnjih istraživanja, rešio ključnu zagonetku virusa side, što bi moglo da dovede do efikasnijih terapija protiv te bolesti.


Američki stručnjaci s Univerziteta Harvard, predvođeni Piterom Čerepanovim sa londonskog Impirijal koledža, uspeli su da uzgaje kristalnu masu, koja im je omogućile da vide strukturu enzima integraze, prenosi Rojters.

Enzim integraze se može naći u HIV virusu, kao i drugim srodnim, tzv. "retrovirusima". Neki od najnovijih lekova protiv side imaju za cilj blokiranje tog enzima.

Sada, pošto je poznata struktura integraze, stručnjaci mogu u potpunosti da razumeju kako inhibitori tog enzima deluju, kako ih je moguće poboljšati i kako sprečiti HIV virus da protiv njih razvije otpornost.

Zarazivši nekog, HIV virus koristi enzim integrazu da "prilepi" kopiju svoje genetske informacije na DNK domaćina, objašnjava Čerepanov.

Neki novi lekovi protiv side, kao što su "izentres" kompanije "Merk" i "elvitegravir", eksperimentalni lek firme "Gilijad sajensiz" (Gilead Sciences), deluju tako što blokiraju integrazu, ali naučnici ne znaju tačno kako oni to čine i kako bi mogli da budu poboljšani. Jedini način da se to utvrdi je da se razvije visoko kvalitetna kristalna struktura integraze, na čemu se godinama bezuspešno radilo.

Britansko-američkom timu sada je pošlo za rukom da razvije dovoljno kvalitetan kristal integraze, pozajmljene iz jednog retrovirusa koji je veoma sličan virusu side.

Tek nakon više od 40.000 pokušaja, dobijen je kristal kroz koji se mogla videti njegova trodimenzionalna struktura. Na ovom kristalu testirano je dejstvo lekova kompanija "Merk" i Gilijad", tako što je prvi put bilo moguće videti kako ti medikamenti prijanjaju uz integrazu i kako je blokiraju. Dosad je u svetu virusom side zaraženo gotovo 60 miliona ljudi, a 25 miliona je umrlo od posledica njegovog dejstva. Za ovu bolest još nema ni leka ni vakcine, mada neki kokteli medikamenata mogu da održavaju zdravlje pacijenata. HIV virusom je najviše pogođena Podsaharska Afrika, koja u globalnom broju zaraženih ima udeo od čak 67 odsto.

Blic

Pacijenti u komi sposobni da komuniciraju
Srna |


Stručnjaci su demantovali verovanje da pacijenti koji se nalaze u komi ne pokazuju prema spoljašnjem svetu nikakvo svesno reagovanje. Skeniranjem mozga otkrili su da takvi pacijenti ne samo razumeju šta ljudi govore, već i odgovaraju na jednostavna pitanja.

Pacijenti u vegetativnom stanju mogu da daju odgovore "da" i "ne" na jednostavna pitanja vezana za njihovu biografiju, pa se veruje da bi petina ljudi koji su u komi, mogli komunicirati.

Ovo "otključavanje tajne unutrašnjeg glasa" zaprepastilo je lekare, a samo otkriće imaće vrlo važnu ulogu u donošenju odluke o životu i smrti za hiljade pacijenata koji leže u komi.

Takođe, dovodi se u pitanje pravo lekara i porodice na gašenje aparata za održavanje života pacijenata u komi, ali i pravo za potpomognuto samoubistvo pošto pacijenti mogu sami da odluče žele li da nastave sa takvim životom.

Samo u Velikoj Britaniji lekari drže gotovo hiljadu pacijenata u komi, jer se nadaju da će se jednog dana probuditi.

"Bili smo zaprepašteni kada smo videli rezultate skeniranja pacijentovog mozga i činjenicu da, iako u komi, može da odgovori na postavljena pitanja jednostavno menjajući misli", izjavio je iz Kembridža dr Adrian Oven, član naučne jedinice za istraživanje mozga.

On je dodao da je posljednje istraživanje ne samo pokazalo da se pacijent ne nalazi u potpunoj odsutnosti, već je i njemu samom nakon pet godina ležanja u krevetu pružio priliku za komunikaciju s spoljašnjim svijetom.

"Možemo biti potpuno sigurni da je pacijent bio pri svesti. Razumeo je naša uputstva i govor, tako da je donosio odluke", napomenuo je Oven i još jednom istakao važnost otkrića u slučajevima "gašenja aparata".

Britanski i belgijski naučnici obavili su ovo istraživanje proučavajući mozak 29-godišnjeg čoveka koji je doživeo saobraćajnu nesreću 2003. godine, a rezultate su objavili u engleskom "Dnevniku medicine".

Muškarac je bio u komi dve godine prije nego je što je pao u dublje vegetativno stanje. Ponekad je izgledalo da je budan, treptao bi očima, ali nije pokazivao nikakve druge znakove svesti. Međutim, lekari su otkrili da s njim mogu razgovarati ukoliko mu se "priključe na mozak".

Koristeći najmoderniji skener magnetne rezonance, merili su reagovanje mozga na postavljena pitanja. Pošto su signali mozga za odgovore "da" i "ne" bili suviše slični, pacijentu je bilo naloženo da razmišlja o tenisu za odgovore "da", a o hodanju po kući za odgovore "ne".

Ustanovljeno je da su, kad je pacijent razmišljao o tenisu, aktivirana "posebna" područja na vrhu mozga, dok su razmišljanja o kretanju po kući aktivirala područja na dnu mozga.

Pacijentu je bilo postavljeno šest jednostavnih biografskih pitanja - kao, na primer, ime oca, te da li ima sestru.

Naučnici su pet minuta kasnije imali rezultate skeniranja i svih šest tačnih odgovora.

"Ovo će veoma olakšati lekarima i porodici donošenje odluke o prekidanju lečenja. Zamislite pacijente koji su godinama u dubokoj komi, a nikako ne mogu svoju odluku o smrti preneti najbližima. Najnovije otkriće će im to omogućiti", zaključio je doktor Džejkob Ejpl, stručnjak za medicinsku etiku u bolnici "Maunt Sinaj" u Njujorku.

Blic