NAJPOZNATIJI CITATI,IZREKE,MISLI POZNATIH

„...Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kad te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.
Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leda...
I trgao se. Uplašen...
Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda...
Ja sam momak staromodan. Prevaziđen. Po mojoj religiji, moja želja je samo pola želje...
Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...
Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to će biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko neće spavati za vreme tog spavanja...
Laku noć, njene pospane oči...“

Đorđe Balašević - Tri posleratna druga

''Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je zivjeti. Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo. Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozemo vidjeti cilja ni smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas. Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak koliko i zivot ceo. Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepse zivi nego i lakse i boluje i umire. Da mi je naci nekog ko bi zivio umjesto mene. Pravo ocajanje moze da obuzme covjeka kad kod onih koje smatra bliskim umjesto razumjevanja i usrdne pomoci naidje na hladne, oshtroumne analize svojih shvatanja i postupaka... Ko ljudima sve vjeruje, prolazi rdjavo; ko nishta ne vjeruje, josh gore. I tuga je jedna vrsta odbrane. Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da je suvise skupo placena jednim razocaranjem, pa ma kako ono tesko bilo. Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi na osjetljivosti njihovih bliznjih. Izmedju bojazni da ce se neshto desiti i nade da mozda ipak nece, ima vishe prostora nego sto se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mracnom prostoru mnogi od nas svoj vjek. Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od posljednjeg medju ljudima. Ono sto moze biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti..."

(Ivo Andric - Znakovi pored puta)

"Muskarac mora zbog necega da gundja; i ako ne moze da se zali da ga zena kinji svojom cudljivoscu i srdzbom, mora se zaliti da ga iscrpljuje svojom njeznoscu i blagoscu."


Ne znam ko je autor, jer sam ga dobila na FaceBooku.............. ali mi se dopao

Duško Radović:

"Svaki čovek treba da ima samo onoliko problema koliko je u stanju sam da reši. Zato nemojte biti neskromni i imati više problema nego što zaslužujete".

Duško Radović:

Nemojte se nikada svađati sa onima, sa kojima se ne možete pomiriti.

Treba se izlagati opasnostima - govorio je. Cudo zivota mozemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nesto neocekivano.
Svakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada je moguce izmeniti sve ono sto nas cini nesrecnim. Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je danasnji dan istovetan jucerasnjem i kako ce biti jednak sutrasnjem. Ali, onaj ko obrati paznju na dan koji traje, otkriva carobni trenutak. On moze biti sakriven u casu kad izjutra otkljucavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tisini koja naglo nastupi posle rucka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji - trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prozme i omoguci nam da cinimo cudaSreca je ponekad blagoslov, ali najcesce osvajanje. Carobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaze nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Paticemo, prezivljavacemo teske casove, suocicemo se s mnogim razocarenjima - ali sve je to prolazno, i ne ostavlja trag.

(Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala,Paulo Koeljo)

U mojoj škvadri svi vjeruju da droge drže pod nadzorom. Svakako je donekle drugačije nego što je bilo prije tri, četiri godine u Gropiusstadtu.
Naša škvadra ovdje dolazi pomoću droga u drugačiju slobodu. Nije nam potreban "Sound" da bi smo se omamili uz gromoglasnu glazbu. Za ljude iz ove škvadre posljednja je stvar lutati pod reklamnim svjetlucanjem Kurfiirstendamma. Svi mrzimo grad. Mi smo totalno za trip u prirodi. Na vikende krstarimo kolima po Schles-wig-Holsteinu, hodamo bosi dok ne nađemo neko totalno cool mjesto. Često smo u močvarama na mjestima gdje stopostotno ne zalazi nijedan čovjek. Najštosnija je naša vapnena jama. Luda rupa usred krajolika. Duga je gotovo kilometar, široka 200 metara i duboka oko 100 metara. Stijene su joj okomite. Na dnu je vrlo toplo. Ni daška vjetra. Tamo rastu biljke koje nigdje drugdje nismo vidjeli. Kroz tu ludu dolinu teku strahovito bistri potoci. Sa stijena padaju vodo padi. Voda boji bijele stijene rumenilom rđe. Posvuda leži bijelo kamenje koje izgleda kao kosti praživotinja, i možda to jesu dijelovi mamuta. Ogromni bager i prijenosna traka koji po danu dižu zaglušnu buku izgledaju za vikenda kao da miruju stoljećima. I oni su od vapna odavno pobijelili.

Posve smo sami u toj, ludoj dolini. Od ostalog nas svijeta dijele okomite vapnene stijene. Izvana ne dopire nikakav šum. Čuju se
samo vodopadi.
Zamišljamo da ćemo kupiti vapnenu jamu kada je prestanu iskorištavati. Htjeli bismo u dolini sagraditi drvene kuće i zasaditi ogromne vrtove, držati životinje i imati sve što nam je potrebno za život. Jedini prilaz koji vodi u dolinu želimo zatrpati.
Ionako se ne bismo željeli vratiti gore.

(Mi djeca s kolodvora Zoo)

"Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on…
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…"

Antoan-Sent Egziperi "Mali princ"

kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak...

(Paulo Koeljo - Alhemicar)

Onaj ko voli, očekujući nešto zauzvrat, samo gubi vreme.

Paulo Koeljo

"Najvaznije je - izbegavajte laz, svaku laz, narocito laganje samoj sebi. Pazite na svoju laz i kontrolisite je svaki cas, svaki trenutak. Izbegavajte gadljivost i prema drugima i prema sebi: to sto vam se cini gadnim u sebi cisti se vec samim tim sto ste to primetili. Takodje izbegavajte strah, mada je strah posledica svake lazi. Ne plasite se nikada svoje malodusnosti u postizanju ljubavi, ne plasite se mnogo cak ni rdjavih svojih postupaka. Zalim sto vam ne mogu reci nista utesnije jer aktivna ljubav, u poredjenju sa onom iz mastanja, predstavlja surovu i zastrasujucu stvar. Sanjalacka ljubav ceka brzi podvig, brzo zadovoljenje i da ga svi posmatraju. Tu zaista dolazi dotle da cak i zivot covek daje samo da ne bi dugo trajalo, da bi se sto pre zavrsilo, kao na sceni, da ga svi gledaju i hvale. A aktivna ljubav je - rad i istrajnost, za neke, mozda, cela nauka. "

(Dostojevski "Braca Karamazovi, Maloverna dama")

Promisli prije nego sto se i probudis...

mavolejoni...